Kultura tetke, teče i očeva

Bila je nedelja, petnaest do osam ujutru, i imamo ovde u trpezariji Poštara kako spava na kauču, imamo i sliku Profesora filozofije kako spava u vreći za spavanje ispod trpezarijskog stola, imamo naravno i Frica koji spava u spavaćoj sobi, ali nemamo ton, i da ovde ipak prizovemo i zamolimo odsutnog Naratora da se uključi, iako je danima nakon bolovanja, po savetu hirurga koji mu je operisao lakat, vrteo baoding kugle u levoj šaci, ili kineske kugle za meditaciju i smirenje, ko kako već naziva te dve kugle koje zvone dok ih okrećete u šaci. Vežbao je tako Narator, jačao je ligamente i tetive leve ruke, bio je odlučan ali i nerazuman, svi mišići i tetive su mu se upalili, i sad je u bolovima sedeo i gledao kroz prozor, brojao je vrane na krošnjama. Kad bi stigao do dvadesete vrane, brojao je ponovo. Bilo mu je jasno da ovo u čemu se našao nije dobra situacija, pogotovo nije dobra pozicija za nekoga ko treba da govori i piše o nekom drugom, znao je to Narator, jer veoma je lako, iako je nezahvalno, a pogotovo neukusno, pričati i pisati o nekom drugom, ili čak o drugima, kada o sebi ne možeš, ili iz nekog razloga ne smeš. Zašto sve ne priznati, to je već pitanje za ljude iz nekih drugih oblasti, nikako ne za one kojima je umetnost jedino što može da ih uzbudi, ponese, uzdigne, do stanja za koje bi jedino pojam stanja blaženstva mogao da bude odgovarajući, jer osim ove sredine i ovog društva, čiji je Narator punopravni član sa svim svojim ličnim odgovornostima koje to nosi, kao i onim drugim, naravno, koje nisu lične, problem je za Naratora što je njegov privatni život potpuno sjeban, da se slobodno izrazimo, jer je znao, da uz sve inhibicije, toga moramo biti svesni, svako će morati kad-tad da progovori.

CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 666