Vučić stalno priča kako druga strana nema politiku, iako će da bi nastavio da objašnjava svoju uskoro morati da klonira sebe ili Anu Brnabić – što gledaocima srpskih televizija često tako i izgleda.
Od izbora 2012. on jednu stvar radi temeljno – uništava političke stranke. I to tako da će posle narednih izbora – ukoliko mu zaživi Pokret – da završi i sa jedinom preostalom: svojom.
Demokratska stranka – obavljeno, DSS – neki novi, G17, LDP, SRS, SPO – sve je to odavno usisano.
Na kraju, posle izbora u Zaječaru i čekalice koju je igrao SPS, nadajući se kako će kad krene krunjenje sve to njima da pripadne, prestaje da postoji i najstarija stranka srpskog novopartizma.
Ne treba tu puno žaliti. Sve što je propalo, bilo je padu sklono – da ne tražim Hegela – ali to važi za sve stranke nastale u ratnom periodu koje nose dozu naglašene ideologije, nacionalizma i etatizma.
Ceo uvodnik pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
