Konzervatori u stručnim odeljenjima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, osvrćući se na izjave ministra kulture Nikole Selakovića u Skupštini u vezi sa radom Zavoda, naveli su da je izneo čitav niz optužbi i neistinitih podataka, piše N1.
Saopštenje zaposlenih konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture na izlaganja Selakovića u Skupštini prenosimo u celini:
U protekle dve nedelje, optuženi ministar kulture Nikola Selaković iskoristio je podnošenje predloga za utvrđivanje pokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja kako bi izneo čitav niz optužbi i neistinitih podataka usmerenih na rad Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i ceo sistem zaštite nepokretnih kulturnih dobara.
Pre osvrta na njegove reči napomenuli bismo da je Ministarstvo kulture moglo da prosledi Vladi RS, a Vlada onda i Narodnoj skupštini veći broj Predloga odluka za utvrđivanje nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja, koje je proteklih godina Republički zavod poslao Ministarstvu kulture na dalju proceduru.
Međutim, to očigledno nije urađeno, pošto bi se time videlo da Republički zavod obavlja svoje dužnosti, što ne bi onda bilo u saglasnosti sa ministrovim govorima u Narodnoj skupštini.
Sa druge strane, kada se govori o uspešnosti i neuspešnosti neke ustanove koja je pod ingerencijom države i u direktnom resoru jednog ministarstva, a indirektnom još nekoliko, mora se biti svestan da to zavisi upravo od nadležnih ministarstava, Vlade i Narodne skupštine, kao onih koji usvajaju budžete, programe rada, sa kojima se dogovaraju aktivnosti ustanove, od kojih se primaju nalozi i koji vrše finansiranje i nadzor. O tome detaljnije u nastavku.
„SLUČAJ MANASTIR ŽIČA“
Ono što optuženi Selaković naziva „Slučaj manastira Žiča“ nije nikakav slučaj, već postupak koji vodi utvrđivanju zaštićene okoline manastira Žiča, a sve aktivnosti su sprovedene u okviru postojećeg zakonodavstva.
Nije jasno da li Selaković ne poznaje samo zakonodavstvo ili namerno vrši izvrtanje istine, budući da svi postupci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Кraljevo, vode ka tome da Narodna skupština donese odgovarajuću Odluku.
Nije moguće da stavljanje pod prethodnu zaštitu ukine postojeću Odluku o utvrđivanju kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Okrivljeni ministar ispravno navodi da je Narodna Skupština ta koja jedina može da donese tu Odluku, ali ne zna, ili namerno previđa, da svu dokumentaciju za taj postupak priprema Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u saradnji sa drugim ustanovama, a u ovom slučaju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Кraljevu.
U proteklom periodu, u pripremi Predloga odluke o utvrđivanju mera zaštite, granica zaštićene okoline i mera zaštite zaštićene okoline nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja – spomenika kulture Manastir Žiča učestovalo je i Ministarstvo kulture, a sve nesuglasice koje su postoje su rešene (pa i deo njih koje je ministar pominjao u svom izlaganju). U okviru te procedure, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je objavio i javni oglas u cilju obaveštavanja sopstvenika, zainteresovanih organa i ustanova da je postupak pomenutog utvrđivanja u toku (Sl. glasnik RS broj 97 od 7. novembra 2025. godine).
U zakonskom roku, Republički zavod nije primio ni jedno mišljenje u vezi navedenog pokrenutog postupka, pa je jasno da ministrovo osvrtanje na to, zapravo ima funkciju obračunavanja sa Republičkim zavodom i njegovim stručnjacima zbog iskazanog stručnog integriteta i ličnih i kolektivnih hrabrosti pokazanih u suprotstavljanju protivpravnih radnji u kojima je ministar učestvovao. Napominjemo da su sve nesuglasice koje su ranije postojale u ovom i sličnim postupcima rešavane u saradnji Republičkog zavoda i Ministarstva kulture, u okviru propisanih procedura, pismenim putem, ili usmeno kada se radilo o dogovorima ili sastancima.
O SERVERU REPUBLIČKOG ZAVODA
Povodom pominjanja servera Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Informacionog sistema nepokretnih kulturnih dobara (IS NКD), okrivljeni ministar je zaposlene u Zavodu nazvao plaćenicima i teško glupima, predstavljajući jedan dokument kojim je hteo da pokaže kako osobe u Republičkom zavodu ne znaju gde je fizički smešten IS NКD. Pri tome, nije objasnio kako se navedeni zaposleni obraćaju odgovarajućoj ustanovi zaduženoj za hosting povodom istog, a ne znaju da se hosting ne nalazi u prostorijama Republičkog zavoda.
Naravno da osobe zadužene za IS NКD znaju preko koje državne institucije se obavlja hosting za odgovarajući Informacioni sistem koji je u državnoj nadležnosti. To je, takođe, definisano određenim pravilima. Naravno i da zaposleni u Republičkom zavodu znaju da se tom serveru, koji je na odgovarajućoj zaštićenoj lokaciji, pristupa i preko servera u zgradi koju koristi Republički zavod. Upravo je i osnovna karakteristika informacionih sistema da mu se može pristupiti na daljinu, uz odgovarajuće kredencijale, odnosno odobrenja, korisnička imena i šifre.
Činjenica je da Goran Vasić, osoba koja nelegalno obavlja dužnost v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ima pravo pristupa IS NКD-u radi pregledanja i korišćenja podataka, ali i da nema prava menjanja podataka u okviru IS NКD.
Кako su postojali pokušaji da Vasić na nelegalan način pridobije kredencijale za pristup IS NКD kako bi menjao unose, sa pretpostavljenom namerom da bi menjao podatke koji se u njemu nalaze a vezani su za Zgrade Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, naveli su na pretpostavku (iznošenu od strane zaposlenih baš kao pretpostavku) da su Goran Vasić i državni sekretar u Ministarstvu kulture Miomir Đorđević pokušali da pristupe serveru, kako bi probali da pristupe IS NКD-u na neki način.
Činjenica je da je ministar mogao da pokaže mnogo drugih papira vezanih za IS NКD koje smo slali Ministarstvu kulture ili drugim institucijama, govori u korist naše druge pretpostavke – da ni Goran Vasić, ni Miomir Đorđević nisu u tom trenutku znali gde se vrši hosting IS NКD.
Takođe, podsećamo sve, da ni Goran Vasić, ni Miomir Đorđević, ni Nikola Selaković, niti bilo ko drugi, ni u jednom trenutku nije dao objašnjenje zašto su Vasić i Đorđević bez prisustva tehničkog lica određenog za održavanje servera pristupili istom. I na kraju, IS NКD nije informacioni sistem zavoda, nego informacioni sistem Republike Srbije (odnosno nastao i funkcioniše pod njenih okriljem), a koji shodno zakonima i propisima vodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture za potrebe cele države, svih njenih institucija i građana.
„POZIVAMO MINISTRA DA PODATKE O KORUPCIJI PREDA ODGOVARAJUĆIM ORGANIMA“
Ministar je pominjao korupciju, pa ga pozivamo da sve podatke koje tvrdi da ima preda odgovarajućim organima.
Ministar je pomenuo nekoliko nepokretnih kulturnih dobara, uz opaske da Republički zavod „ne štiti nasleđe na pravi način“, „da neće da mrdne prstom“ na ugroženo nasleđe i slično. Međutim, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je angažovan na zaštiti i izvođenju konzervatorsko restauratorskih radova na tim objektima.
Кonkretno, na primer, za Crkvu Svetog Nikole u Starom Slankamenu pronalaženje rešenja traje već nekoliko godina u toku kojih smo se susreli sa velikim problemima.
Zanimljivo je da se i ovaj spomenik kulture, kao i nekoliko drugih koje je pomenuo ministar, nalaze upravo u Programu rada Republičkog zavoda za 2026. godinu i da će biti finansirani preko Ministarstva kulture. Iako ne možemo da tvrdimo da je to slučaj, čini se i da su fotografije oštećenja koje je ministar pokazao pred Narodnom skupštinom i javnošću koja je pratila prenos (uživo ili odloženo) upravo iz dokumentacije koju je Ministarstvu kulture dostavljao Republički zavod, sa obaveštenjima o stanju navedenih objekata, traženju sredstava za obnovu i slično.
Ministar pominje radove u porti crkve Sv. Apostola Petra i Pavla kod Novog Pazara, kao neadekvatne, a zapravo je saglasnost na projekat i za same radove upravo stiglo od Ministarstva kulture RS, a za koji je pribavljeno i pozitivno mišljenje Međunarodnog komiteta ICOMOS-a, savetodavnog tela UNESCO-a s obzirom da se radi o svetskoj kulturnoj baštini.
Takođe se ministar Selaković osvrće na arheološko nalazište Caričin Grad, a koje stručnjaci Republičkog zavoda pripremaju za upis na Listu svetske prirodne i kulturne baštine, no bez adekvatne podrške države i resornog Ministarstva.
Naime navedeno arheološko nalazište je proglašeno za kapitalni projekat za Republiku Srbiju i odvojena su značajna sredstva za realizaciju tog projekta.
Međutim, neophodna saglasnost za korišćenje tih sredstava od Ministarstva finansija nikada nije stigla u Republički zavod, te je preko 70% sredstava vraćeno u budžet RS, što je u konačnici dovelo do nemogućnosti realizacije kapitalnog projekta. Ovo je deo šireg problema, pošto Republički zavod, tokom 2024. i 2025. godine nije dobio neophodne saglasnosti Ministarstva finansija za pokretanje javnih nabavki za veći broj svojih projekata i aktivnosti, pa je bio prinuđen da u budžet vrati desetine miliona dinara.
O svakom drugom od objekata i prostora koje je ministar pomenuo mogli bismo da pišemo i opširno i ukratko, ali ovaj tekst je već suviše dugačak, pa ćemo ga završiti osvrtom na još jednu stvar.
O SLUŽBI ZAŠTITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA
Ministar kulture je pominjao službu zaštite nepokretnih kulturnih dobara kao nereformisanu i kao relikt komunizma, a u prenesenom značenju i kao ustanove koje su odmetnute od države.
Interesantno je da ministar nije svestan, ili namerno prećutkuje, da je Ministarstvo kulture takođe deo sistema zaštite kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Ministar možda ne zna, ili prećutkuje, da je u proteklim decenijama bilo više radnih tela koja su radila na reformi službe zaštite, kao i da je za pokretna kulturna dobra to privedeno ili se privodi kraju, a da za nepokretna još uvek traje.
U tim radnim telima učestvovali su stručnjaci Republičkog zavoda, drugih zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ministarstva kulture, kao i drugih institucija. Zašto nijedan od predloga nije završen, možda je pitanje za prethodne ministre kulture, ili državne sekretare i pomoćnike ministara, od kojih neki još uvek rade u Ministarstvu kulture.
Deo nas u Republičkom zavodu je svestan da bi reforma trebalo da se sprovede i spremni smo da učestvujemo u njoj, ali je treba uraditi na pravi način i da bismo trebali da učimo iz grešaka koje su se pokazale nakon reformi sprovedenih u državama nastalim raspadom Jugoslavije. Međutim, plaši nas reforma koja bi bila sprovedena sa sadašnjim ministrom, Vladom i Narodnom skupštinom. Tu reformu vidimo kao moguće obračunavanje sa delom zaposlenih u službi zaštite nepokretnih kulturnih dobara.
„MINISTARSTVO OBAVEŠTAVANO O PROBLEMIMA U RADU, ODGOVOR NIJE BIO ADEKVATAN“
Zavodi za zaštitu spomenika kulture su državne ustanove, sa mnogim problemima u radu, i o tome je i nadležno ministarstvo mnogo puta obaveštavano, ali odgovor na rešavanju problema nije na žalost bio adekvatan.
Podsećamo da su zavodi ostali bez određenog broja zaposlenih sa uvođenjem zabrane zapošljavanja 2014. godine i da većina i danas ima manji broj zaposlenih nego te godine; da je obim posla u međuvremenu višestruko povećan; da se stručnjaci bave preteranom administracijom umesto stručnim poslovima istraživanja i zaštite; da nam se sredstva opredeljena na početku godine kasnije smanjuju, kao i da smo konstantno izloženi pritiscima i menjanju planova i načina rada.
Zavodi i ministarstva treba da sarađuju u ostvarivanju ciljeva naše zemlje, a ne u ostvarivanju ciljeva grupe pojedinaca. I za kraj ponavljamo da kulturno nasleđe može da bude resurs za ekonomski razvoj, ali uništavanje kulturnog nasleđa ne može da bude deo procesa u ostvarivanju ekonomskog razvoja, baš kao što to ne može da bude ni povređivanje časti, integriteta ili života osobe ili grupe osoba.
Na kraju, izražavamo i svoje nezadovoljstvo činjenicom da znamo da u Ministarstvu kulture rade ljudi koji znaju svoj posao, poznaju i zakonodavstvo i protekli rad Republičkog i drugih zavoda za zaštitu spomenika kulture, a koji su skrajnuti i čiji glas se ne čuje. Nadamo se da će i te kolege, kao i kolege iz drugih zavoda za zaštitu spomenika kulture, i drugih institucija kulture, koje su do sada ćutale, ili bile neaktivne, da nam se pridruže u borbi za odbranu našeg nasleđa.
Zaposleni konzervatori u stručnim odeljenjima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
Tagovi
