Bizarno je i gotovo poražavajuće koliko brzo je Xabi izgubio svaki vid poštovanja u svlačionici kluba čiji je bio vitalan deo pet godina, a ujedno i bitan fudbaler tima koji je razbio led i doneo dugo čekanu desetu Ligu šampiona 2014.
Na sve to, uživao je globalni ugled kao jedan od najboljih dugih dodavača koje je igra ikada videla. A ni trenerski nije tikva bez korena, spada u red mlađih ali njegov boravak u Leverkusenu je istorijski, prvi je čovek posle Kloppa koji je porazio Bayern u Nemačkoj, a niz utakmica bez poraza uz niz golova duboko u nadoknadi koje je Bayer imao sve do finala Lige Evrope sa Atalantom pamtiće se zauvek.
Njegov dolazak u Real delovao je kao konačni pokušaj Pereza da odmakne od gotovo šamanskog načina po kom trener mora da funkcioniše, a što su Zidane i Ancelotti usavršili, međutim – ništa od toga. Upravo u tom očiglednom i odvratnom limbu između onoga što bi on Alonso trener želeo i onoga na šta je ekipa navikla leži cela negledljivost Reala ove sezone.
Kada je u pomenutoj utakmici Superkupa Courtois usred prvog poluvremena namestio loptu na peterac, nabio je visoko u nadi da će tim uspeti da osvoji „drugu loptu“, znao sam da je Xabi pristao na kompromise, a nije tip trenera koji to može da sažvaće.
Nije ovo uopšte ideološki razgovor ili sugestija da je nabijanje lopte i borba za drugu loptu nešto nazadno, već samo podsećanje da je Alonso bio trener koji insistira da se u igru ulazi rano, pedantno i rizično. Od te ideje da se ne preskaču faze i insistiranja na kratkim konekcijama između igrača znao je i da plati cenu, upravo u finalu protiv Atalante kada ga je Gasperini zgromio agresivnom man-to-man odbranom.
Planiranje nekih kompleksnih modela sa loptom u ekipi koja ima Mbappea i Viniciusa nije realno a verovatno ni potrebno, ali bez lopte je očigledno nemoguće i takva ekipa ne može da se takmiči.
Postoji klip u kojem se Luis Enrique lavovski, kao Ante Marković nekada za Jugoslaviju, bori da ubedi Kyliana da odigra odbranu i predvodi presing tima, koristeći Michaela Jordana kao reper.
Ispostavilo se da su se Parižani spasli kada su se rešili bivšeg igrača Monaca, odnosno kada se on rešio njih.
U tom času je Enriqueov tim postao najmoćnija mašina evropskog fudbala koja je ispunjavala sve njegove zahteve i sa loptom i bez nje i dominantno osvojila Ligu šampiona.
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 15. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#731Nedeljnik
Tagovi
