U HR svetu često se kaže da je „zaposliti pogrešnu osobu skuplje nego ne zaposliti nikoga“.
Globalna istraživanja potvrđuju tu tvrdnju. Pogrešno zapošljavanje može kompaniju da košta i do 30% godišnje plate kandidata. Kada se saberu vreme, obuka, smanjena produktivnost i demotivacija tima, cifre postaju zabrinjavajuće.
U zemljama poput Srbije, gde je tržište rada manje i fleksibilnost niža, ove greške imaju i širi ekonomski efekat. Kompanije gube mesece dok novi zaposleni dostigne očekivani nivo, a troškovi se gomilaju „nevidljivo“, kroz propuštene prilike i iscrpljene timove.
Ipak, ono što me kroz praksu najviše brine nije sama greška, već obrazac ponavljanja.
Zapošljavanje se i dalje u mnogim firmama svodi na intuiciju, a ne na podatke. Intuicija je važna, ali bez objektivnih alata rizik postaje previsok.
Zato verujem da je budućnost HR-a u povezivanju ljudskog uvida i digitalne preciznosti.
Upravo tu vidim vrednost partnerstva koje smo u HR Xcelu ostvarili sa belgijskom platformom Thalento® – sistemom koji koristi psihometrijske procene i AI analitiku da pomogne menadžerima da sagledaju potencijal kandidata objektivno i pravedno. Takvi alati ne zamenjuju razgovor, ali ga čine smislenijim. Pokazuju ne samo šta kandidat zna, već i kako razmišlja, kom timu bi najviše doprineo, gde ima prostora za razvoj.
To su informacije koje mogu da spasu kompaniju od pogrešne odluke i od nepotrebnih troškova. Za bolje sagledavanje kandidata rešenja su i predlozi pitanja za kandidate na osnovu profila koji kompanija traži i onoga što profil kandidata zaista i poseduje, što ova platforma i omogućava.
Kada HR odluke postanu preciznije, dobija cela ekonomija.
Manje promašaja u zapošljavanju znači veću produktivnost, stabilnije timove i bolje radno okruženje.
Digitalni alati nisu tu da umanje ljudskost procesa, već da je podrže, da daju menadžerima sigurnost, a kandidatima fer šansu.
U vremenu kada svaka odluka ima cenu, ulaganje u pametniji HR postaje jedno od najisplativijih.
Tagovi
