Dugo se smatralo da je „umereno pijenje“ do dva alkoholna pića dnevno za muškarce i jedno za žene. Međutim, poslednjih godina sve je više dokaza da čak i te količine nose zdravstvene rizike — i da razlika između polova možda nije opravdana.
Stručnjaci koji su učestvovali u izradi novih zdravstvenih preporuka razmatrali su mogućnost da se i muškarcima savetuje najviše jedno piće dnevno. Na kraju, zvanična poruka je pojednostavljena: što manje alkohola — to bolje po zdravlje, piše Njujork tajms.
Male doze
Istraživanja pokazuju da čak i umereno pijenje povećava rizik od određenih vrsta raka, bez obzira na vrstu alkohola. Rizik postoji i pri količinama manjim od jednog pića dnevno, a s vremenom se sabira. Drugim rečima, alkohol nije „bezbedan“ ni u malim dozama — samo je šteta manja.
Ranije su se preporuke razlikovale za muškarce i žene zbog bioloških razlika: muškarci su u proseku krupniji, dok žene alkohol sporije razgrađuju. Ipak, savremeni podaci ukazuju da su zdravstveni rizici pri istoj količini alkohola vrlo slični za oba pola.
Dr Ned Kalondž, epidemiolog sa Univerziteta Kolorado i predsedavajući panela o alkoholu, rekao je da su nove smernice — koje jednostavno preporučuju da se pije manje — u skladu s nalazima tog izveštaja.
„Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi piju alkohol“, rekao je dr Kalondž. „Ono što mi poručujemo jeste da zdravlje ne bi trebalo da bude jedan od njih. Lekari ne bi trebalo da preporučuju alkohol iz bilo kog razloga.“
Rizična ponašanja
Osamdesetih godina prošlog veka smernice su navodile da svi odrasli mogu piti jedno do dva alkoholna pića dnevno, osim u trudnoći. Odvojene preporuke za muškarce i žene uvedene su 1990. godine, na osnovu bioloških razlika između polova.
Međutim, prema mišljenju nekih stručnjaka, ideja da muškarci mogu da piju više nikada nije bila zasnovana na čvrstim naučnim dokazima, već je delom proistekla iz paternalističkih stavova prema ženama.
Biološke razlike ipak postoje: muškarci su u proseku viši i teži, dok žene drugačije metabolišu alkohol jer imaju veći procenat telesne masti (alkohol je rastvorljiv u vodi) i niži nivo jetrenog enzima koji razgrađuje alkohol.
Pored toga, muškarci češće piju veće količine, skloniji su rizičnom ponašanju pod dejstvom alkohola — poput nasilja, rizične vožnje, padova i povreda — i čine većinu smrtnih slučajeva povezanih s alkoholom. Veći je i broj hitnih medicinskih intervencija zbog posledica pijenja. Čak i u nižim dozama alkohola.
„Muškarci piju više, češće se opijaju i generalno prave gluplje stvari kada su pod dejstvom alkohola“, rekao je Tim Najmi, direktor Kanadskog instituta za istraživanje upotrebe supstanci.
„Količina alkohola u krvi zavisi od telesne mase“, rekao je Jirgen Rem, viši naučnik u Centru za mentalno zdravlje i zavisnosti u Torontu i jedan od autora izveštaja.
„Ali to je presudno uglavnom za akutne događaje, poput saobraćajnih nesreća. Postoje i drugi mehanizmi putem kojih alkohol utiče na smrtnost“, dodao je.
„Čak i pri jednom piću dnevno rizik je mali, ali se vremenom akumulira.“
Neka istraživanja jesu ukazivala na moguću povezanost umerenog pijenja sa manjim rizikom od srčanih bolesti, ali stručnjaci danas naglašavaju da alkohol ne treba piti iz zdravstvenih razloga. Nijedan lekar neće preporučiti alkohol kao način zaštite srca.
Ako već pijete, pijte retko i malo. A ako ne pijete — nema razloga da počinjete. Alkohol ostaje jedan od vodećih uzroka preventabilnih bolesti i smrti, a smanjenje unosa, čak i blago, može imati značajan pozitivan efekat na zdravlje.
Tagovi
