Došla sam u Amsterdam na Idfu, festival dokumentarnog filma, da minglujem s ljudima iz filmske industrije i da predstavim dokumentarni film na kom trenutno radim. Prvi dan je slobodan pa špartamo gradom. Fasciniraju me sve kuće, kućice, hoteli i prodavnice koje izgledaju kao jestiva scenografija ili kao ona liciderska srca. Želim sve da pipnem prstom i poližem kao šlag ali kiša odjednom i bez najave počinje da pljušti. Rasklapam mali kineski kišobran koji mrzim jer ne znam kako se kišobranima rukuje. Uvek kad ga otvorim, osećam se kao da zauzimam previše mesta u prostoru ili kao da nešto posebno treba da se desi sada kada iznad glave imam taj privremeni krov. Možda je zbog tog klika na koji se magično otvara a možda je samo zato što se plašimo da pokisnemo.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
