Iako je u startu, valjda se plašeći “preterivanja”, vlast u sadejstvu sa strukom pravila greške u koracima, desetine zaraženih koronavirusom primorali su je da promeni pristup i suoči Srbiju sa moguće “najtežim ispitom čitave generacije”.
Predsednik, ministri, pojedini epidemiolozi i pulmolozi manuli su se konačno nedoličnog ponašanja. Stepen ozbiljnosti rastao je proporcionalno širenju pandemije.
Po svetu stotine miliona dece ne idu u školu, zatvoreni su restorani i kafei, suspendovani sportski događaji, bioskopske i pozorišne predstave i koncerti. Zatvoreni su muzeji i sajmovi. Ispražnjene su bogomolje. Otkazane su hiljade letova a turističke destinacije deluju sablasno, kao i čitavi gradovi.
Upozorenja da posle tri meseca od izbijanja zaraze u Kini ostanemo mirni i da ne paničimo, više nisu bila dovoljna. Zavedeno je vanredno stanje.
Vlada je zatvorila granice stranim državljanima, dok je građanima Srbije koji dolaze iz inostranstva propisana obavezna izolacija u kućnim uslovima u trajanju od 14, odnosno 28 dana. Kontrola će, tvrde, biti rigorozna. Nadam se da hoće.
Zatvorene su jaslice, škole i fakulteti, mada je premijerka koji dan ranije, pozivajući se na struku, govorila da bi to bilo “kontraproduktivno”. Zabranjeni su svi javni skupovi u zatvorenom prostoru sa više od 50 ljudi. Obećane su hitne intervencije kod crnoberzijanaca koji pokušavaju da profitiraju pa bočicu gela za pranje ruku umesto za 90, prodaju za 500 dinara.
Situacija je nalagala da se opšte ponašanje promeni na radikalan način. Pokazalo se koliko je u ovakvim situacijama važna uloga medija. Vlast bi morala da registruje doprinos koji su obaveštavanju, sprečavanju širenja dezinformacija ili panike pružili i “neprijateljski” mediji.
Šta može sićušni virus onima koji su pobedili NATO
Javni život se ukida, ali sporije nego što bi mogao. Da li će zavedene mere biti dovoljne narodu koji obožava da psuje vlast i boga, da tera inat na koji je toliko ponosan?
Zašto se, iz predostrožnosti, ne zatvaraju restorani i kafići, kao u Italiji, Francuskoj, Češkoj ali i na Kosovu? Zašto, za razliku od Slovačke, i dalje rade tržni centri gde ista roba ide iz ruke u ruku? Kladionice rade.
Bazilika Svetog Ambrođa u Milanu je pusta. Na rimskom Trgu Svetog Petra stotine stolica ostale su prazne uoči emitovanja papine nedeljne molitve Anđelus. Venecijanska pjaca San Marko deluje nestvarno. U Srbiji ni reči o crkvama gde vernici celivaju istu ikonu.
Starije osobe pozvane su da se samoizoluju, ali izbegavanje svake socijalizacije koja nije neophodna je jedini način da se spreči širenje virusa, upozoravaju eksperti. Prvi dan vanrednog stanja ni po čemu nije podsećao na prizore kakve gledamo iz Italije. Ko može da tvrdi da to nije perspektiva Beograda, Novog Sada, Niša?
Ovaj tekst objavljen je u specijalnom izdanju Nedeljnika posvećenom koronavirusu
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
