Nedavno sam prisustvovala jednom međunarodnom skupu, gde je dominirala grupa ljudi starosti od 30 do 35 godina. Fizički se osetila njihova želja za uspehom, posledično i velikom zaradom. Osetio se i nedostatak mudrosti. Brzina – instant rezultati. Instant profit. Moram priznati da me takva ambicija, do određene granice, fascinira. To su za sve nas, u nekom ranijem trenutku života, bar delimično, bili ozbiljni pokretači. Međutim, rizikujući da zvučim kao nostalgična starica od stotinu leta, mislim da smo gajili, i dalje negujemo, ozbiljno poštovanje prema starijima i njihovom iskustvu, kao posebnoj vrednosti.
Bila bih surova kada bih rekla da poštovanja ovde nije bilo, ali delovalo je krajnje usiljeno. Smeškali bi se, klimali glavom, dok se sve vreme prepoznaje namera da se što pre sklone iz „sveta dinosaurusa“. Da se razumemo, imam samo 51 godinu i sve sam osim nekakvog dinosaurusa, kao i većina iz moje generacije. Ko nas bolje poznaje, zna da smo krajnje nekonvencionalnih shvatanja i, u većini slučajeva, potpuno modernih stilova života. Ovo me je nateralo da se ozbiljno zapitam u kom pravcu ide savremeno društvo, kakve su osnove vaspitanja, kvalitet društvenih odnosa koje gradimo i da li nas obuzima ejdžizam.
Lekar Robert Butler je definisao ejdžizam kao kombinaciju tri povezana elementa: negativnih stavova prema starosti i procesu starenja, diskriminatorne prakse prema starijim osobama i institucionalne prakse i politike koje održavaju stereotipe o starijim ljudima.
Možda se pitate, kakve ovo veze ima sa PR-om (PR – Public Relations)? Direktne, jer se odnosi s javnošću – meni omiljeniji i prihvatljiviji kao međuljudski odnosi, formiraju i neguju tokom celog života. Ovo je posebno važno u poslu, gde su praktično, karijerno iskustvo i kvalitetno sticani kontakti, kasnije i stabilni odnosi izgrađeni na tom višegodišnjem putu, zlata vredni. Takođe su ti „stariji“ ljudi veoma ozbiljna i prilično moćna ciljna grupa. Mislite da može da ih razume neko ko ima upola manje godina nego mi, sada zreliji ljudi?! Stariji ljudi nisu i ne treba da budu dinosaurusi koje je jedna kometa izbrisala s lica Zemlje. Naprotiv! Moramo ih čuvati i poštovati.
U nekim kulturama i uspešnim kompanijama smatra se dragocenim da u svom timu imate i neku sedu glavu koja može bolje da predvidi potencijalne ishode poslovanja nego sam ChatGPT. Ukoliko te starije ljude ignorišete ili izbrišete iz svog kruga, i ne dozvoljavate sebi da od njih učite, verujte mi, velika je šansa da postanete robotizovani, kao i da vam sutra jedini oslonac bude AI. Vreme pokazuje da ni AI nije tako savršeno rešenje kao što smo mislili, a mreže kontakata, iskustvo i zrelost ne mogu se preuzeti iz clouda.
Verujem da većina mladih ima potencijal da postanu savršene i sjajne pojave, ali džaba sve ako postanu bezdušni roboti u službi sistema. Već sada svedočimo da i roboti zastarevaju. Menjaju ih novim, boljim modelima. Suština svega jeste i biće kvalitetni odnosi sa ljudima – bilo kojeg starosnog doba. Ljudi pre primene veštačke inteligencije i mobilnih telefona imaju šta da ponude. Vreme je da prestanemo da ignorišemo iskustvo. Da naučimo da slušamo. Bez toga, ni najbolji algoritam nas neće spasti.
Tagovi
