Ni Kenedi, ni Đinđić nisu promenili ništa veliko, osim što se osetilo da bi mogli da promene ono suštinsko…
Oni su ponudili alternativu.
Polarizovali mišljenje…
To je uvek trenutak kada se neka jedinica oseti izdanom za Zaliv svinja, ili za Hag.
Kada se okupi interesna kasta – vrhovi vojske, specijalnih jedinica, stranih i domaćih službi, policije, biznisa, mafije, medija…
Kada shvate da su u opasnosti, a proglase da je država u opasnosti.
To je duboka država. Etatizam u izvornom obliku.
Ljudi koji žive od napredovanja kao u vojsci, i koji ujedno jedini i imaju vojsku.
Ovo je njihov svet. Njihova pravda. I njihova istina.
Oni imaju i novac i moć. Monopol na silu.
Ne rade ništa osim što štite organizam kojem ispijaju krv.
Oni sređuju i lekara. I grobno mesto.
I posao. I otkaz.
I rat. I mir.
Oni su ubili i Kenedija i Đindića.
To je svet u kojem živimo, iako to ne morate baš tako da kažete svojoj deci.
Jer – ne postoji Kamelot…
***
Iz knjige Veljka Lalića „Zoran Đinđić i nedovršena država“ koja se sada može naručiti na Nstore.rs
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
