Vlast pokušava da promeni još jedan zakon kojim zapravo pokušava da praktično ukine TOK. Ideja im je da ukinu ovo Posebno odeljenje i podrede ga Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na čijem čelu se nalazi Vučićev lojalista Nenad Stefanović.
Bilo bi to zapravo gašenje institucije čije je formiranje premijer Srbije Zoran Đinđić platio glavom. Jer osnovna ideja TOK-a bila je zapravo Đinđićev obračun sa „zemunskim klanom“.
Kako nije bilo efikasnog načina da se obračuna sa tom kriminalnom grupom, pre svega zbog neefikasnosti postojećih tužilaštava i sudova, kao i zbog izbušenog sistema, Đinđićeva vlast je donela zakon koji je otvorio mogućnost da član kriminalne grupe progovori o svim zločinima i na taj način sebi obezbedi povoljniji status. To su takozvani svedoci-saradnici.
Kada je zakon konačno donesen, u februaru 2003, i na osnovu njega izabran prvi specijalni tužilac Jovan Prijić, krenulo se u obračun sa mafijom.
Dan pre ubistva Đinđića, 11. marta, Prijić je na tajnoj lokaciji završio uzimanje iskaza od Ljubiše Buhe Čumeta i na osnovu toga je napravljen plan da se članovi „zemunskog klana“ uhapse 15. marta.
„Zemunci“ su, nažalost, bili brži i 12. marta ubili Đinđića, verujući da će se time spasti zatvorskih kazni. I to se navodi u potvrđenoj pravosnažnoj sudskoj presudi ubicama premijera.
„stav iz 1945.“
Vanja Bajović objašnjava da su nastojanja vlasti da ukine TOK da bi sebe zaštitili, pravno u potpunosti neutemeljena, posebno argumentacija da „za takvim tužilaštvom više ne postoji potreba“.
„Da li smo rešili sav organizovani kriminal pa nam ne treba više ni TOK? Najveći problem je što u današnjoj Skupštini svaka besmislica može da prođe, jer vladajuća većina uvek glasa po komandi“, kaže Vanja Bajović za Nedeljnik.
Ona dodaje da je stekla utisak da kod nas još prevladava stav zasnovan na Zakonu iz 1948. po kome je tužilaštvo produžena ruka države i partije, to jest izvršne vlasti.
„To je bilo tipično za socijalizam jer je važilo načelo jedinstva vlasti i nije ni bilo podele na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Tužilaštvo je tu definisano kao državni organ, zadužen za zaštitu socijalističkog poretka. Zanemaruje se dakle činjenica da današnji Ustav proklamuje podelu vlasti, da je tužilaštvo samostalan državni organ (dakle ne deo izvršne vlasti), da je tužilaštvo sada javno (ne državno), dakle svrha mu je da štiti javni interes a ne interes države i vlastodržaca“, rekla je profesorka Bajović.
KRAJ POLITIČKOG SISTEMA
Gostiljac najavljeno ukidanje TOK-a, odnosno njegovo stavljanje pod nadležnost VJT, vidi kao „najopasniju pojavu koju smo imali od početka vladavine aktuelne vlasti“.
„To nije preterana ocena. Korišćenje ogoljene moći oličene u robotizovanoj skupštinskoj većini za neutralisanje TOK-a i zaštitu osumnjičenih državnih funkcionera, predstavljalo bi i formalni kraj političkog i pravnog sistema u Republici Srbiji. Ko to ne vidi, ne vidi ništa“, rekao je Gostiljac za Nedeljnik.
On je dodao da bi to „bilo ustoličenje jedne autokratije koja odbija da se povinuje zakonu i koja je od zakona jača“.
„Ako se tome ne pruži otpor svim sredstvima, potonućemo u neki drugi civilizacijski krug naroda i neslobodu na koju smo pristali i koju smo zaslužili. Ne verujem da to kod nas može da prođe. Vlast je naprosto ušla u sukob sa previše segmenata društva i preračunala se. Napadi na univerzitet, na prosvetare, na glumce, na najveće sportiste, na sudije i tužioce, pretnje advokaturi da će biti rascepkana na više komora, nesumnjivo će dovesti do ujedinjavanja ovih segmenata i stvaranja uslova za kraj ove vlasti“, rekao je Gostiljac.
On je naglasio da „ne može biti stepenovanja nezavisnosti i samostalnosti u radu sudova i tužilaštava“.
„Oni to ili jesu ili nisu“, rekao je bivši predsednik Advokatske komore Srbije. „Samo jedan primer selektivne primene prava ili stavljanja pravosuđa u potčinjen položaj spram izvršne vlasti, ruši ceo sistem i izaziva nepoverenje prema sudstvu, kojeg ionako imamo napretek. Zato je današnje postupanje TOK-a važno jer to poverenje stvara i jača“, rekao je Gostiljac.
Ipak, Gostiljac sa rezervom uzima celu pozadinu priče o postupanju TOK-a.
„Mi svakako ne znamo pozadinu cele priče i još je rano određivati se u pogledu iznenadnog buđenja jednog tužilaštva, ali šta nam, osim nade i borbe, još preostaje? Današnja tužilačka organizacija je, čini se, podeljena i u toku je okršaj između različitih pravaca i grupa što samo na prvi pogled zvuči kao kritika“, rekao je Gostiljac.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
