Svi ćemo umreti, ali možemo živeti zdravije i imati jako duge i izuzetno vitalne živote dok taj dan ne dođe.
To nije nemoguće i vodeći je princip koji motiviše rad i zalaganje Nira Barzilaija, istraživača dugovečnosti i predsednika Akademije za istraživanje zdravlja i životnog veka.
„Kao oblast, predvodimo revoluciju usmerenu na starenje i sprečavanje bolesti“, kaže Barzilaj, koji rukovodi Institutom za istraživanje starenja na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn u Njujorku.
Starenje pokreće mnoge bolesti, uključujući srčane bolesti, rak i Alchajmerovu bolest. Mnogi naučnici, uključujući Barzilaja, smatraju da se proces starenja može modifikovati i da se na taj način bolesti mogu sprečiti i da ljudi mogu duže ostati zdravi i vitalni.
Istraživači pronalaze načine da preoblikuju starenje, uključujući kroz vežbanje, ishranu i lekove, piše Tajm.
Ali, to nisu jedini načini.
ŠTA SE PROMENILO
Barzilaj kaže da je kao dete želeo da shvati kako ostariti ostati vitalan tako da je moguće raditi stvari koje se vole. Kasnije saznanje da postoji razlika između hronološke i biološke starosti dalo mu je nadu da imamo takvu fleksibilnost [da bolje starimo].
“Ono što je neizbežno u mom umu je smrt, ali starenje se može potpuno izmeniti. To je bila nada, ali sada je to obećanje. Ono što sada radimo kao oblast jeste ostvarenje tog obećanja… kako umreti mlad u veoma dubokoj starosti.”
Do pre 150 godina, očekivani životni vek je bio između 20 i 30 godina. Danas se životni vek utrostručio. To je ogromno dostignuće. Iskoristili smo poljoprivredu kako bi ljudi mogli dobro da jedu, prečišćavali smo vodu, gradili kanalizaciju, razvijali vakcinaciju. Poboljšanje javnog zdravlja je ono što nas je zaista izvuklo iz ovoga, kaže Barzilaj.
“Tokom tih 150 godina, svake godine smo živeli malo duže nego godinu dana ranije… sve dok nismo stigli do oko 60 godina. Onda odjednom imamo bolesti koje nas nikada ranije nisu ubijale. Tokom ljudske evolucije, bilo je pandemija, bilo je ratova, ali ljudi nisu umirali od Alchajmerove bolesti ili dijabetesa ili srčanih bolesti. To su nove bolesti, zar ne? Starenje je ono što pokreće mnoge bolesti, pa moramo da se mešamo u starenje pre nego što izazove bolesti”, dodaje ovaj istraživač.
Šta je to posebno kod stogodišnjaka?
On ističe da se prikupljanjem podataka od oko 850 stogodišnjaka i njihovih porodica došlo do neverovatnog otkrića: stogodišnjaci su obolevali 30 godina kasnije od većine ljudi. Takođe su imali ono što nazivamo „smanjenjem morbiditeta“, tako da su bili bolesni samo veoma kratko vreme na kraju života.
Istina je da je kod stogodišnjaka uglavnom genetika [ta koja pokreće dugovečnost].
Ali, za utehu onima koji nisu rođeni s tim genima – kada pronađete ove gene, obično možete dizajnirati lek koji će raditi ono što ovaj gen radi, kaže ovaj stručnjak.
Evo primera.
“U prirodi, mali psi žive duže od velikih pasa, a poniji žive duže od konja. U laboratoriji, kada eliminišemo hormon rasta, [životinje] žive mnogo duže nego ako ga indukujemo. Dakle, izgleda da hormon rasta igra ulogu [u životnom veku]. Oko 60% naših stogodišnjaka ima nešto u svom genomu što ometa delovanje hormona rasta. Ono što mislimo da se dešava jeste da je hormon rasta dobar za vas kada ste mladi. Štiti vas od mnogih stvari. Ali kada ostarite, počinjete da propadate i ne želite da trošite energiju na rast. Morate da trošite energiju na popravku, u osnovi. To bi moglo da objasni zašto je toliko naših stogodišnjaka zaštićeno: zato što ne troše toliko energije na rast.”
On objašnjava dalje: “Uzeli smo antitelo protiv hormona rasta i dali smo ga životinjama, i one žive duže. Dakle, posmatramo ove mehanizme, ove gene stogodišnjaka – ne jedan gen, već nekoliko – i dizajniramo terapije i dajemo ih životinjama koje stare kao ljudi. Pokušavamo da vidimo da li ove terapije povećavaju životni vek životinja. Ako se to desi, možemo preći na testiranje u kliničkim ispitivanjima i razviti lek.”
Američka federacija za istraživanje starenja trenutno ima studiju „super-ager“ (tj. izuzetno otporno stariji) gde se angažuje 10.000 stogodišnjaka kako bi se pronašli “geni za dugovečnost”.
Šta zaista usporava starenje?
Do tada, ono što je dokazano da usporava starenje i što je moguće uraditi ne košta ništa.
Optimizacija sna, vežbanja, ishrane i društvene povezanosti imaju biološke osnove, a ove intervencije su dobre za svaki uzrast. Ono što Barzilaj ne preporučuje jeste da posežete baš za svim što se reklamira.
“Suplementi su ogroman, ogroman problem. Pre svega, bočice koje kupujete možda ne sadrže ono što tvrde. Takođe, neki ljudi kažu da bi trebalo da uzimate puno ovih suplemenata, ali mogu postojati interakcije koje ne znamo ili ne razumemo uvek. Iz nedavnog rada znamo da ljudi koji su uzimali multivitamine nisu imali manji rizik od smrtnosti. S druge strane, postoje lekovi koje je odobrila Američka agencija za hranu i lekove, a koji izgleda da takođe ciljaju biologiju starenja. Oni uključuju [lek za dijabetes] metformin, lekove GLP-1 i bisfosfonate koji se koriste za osteoporozu. Pokušavamo da utvrdimo [njihovu bezbednost i efikasnost].”
Preporučuje i povremeni post, jer je prmetio da su laboratorijske životinje kojima je unos kalorija bio ograničen živele duže od svojih srodnika i bile zdravije. Nije reč samo o manjem unosi hrane, već i o povremenom postu (jede se određeni broj sati tipa osam a 16 gladuje). On dodaje da nije za svakoga i da se mora uskladiti sa zdravstvenim stanjem.
Zanimljivi eksperimenti
Ovaj predsednik Akademije za istraživanje zdravlja i životnog veka kaže da postoje još neke vrlo uzbudljive opcije istraživanja. Na primer hiperbarična komora (sa visokim nivoom kiseonika satima), koje je doneo u svoju laboratoriju da bi razumeo kako kod životinja cilja biologiju starenja. Takođe, istražuje mitohondrije, elektrane naših ćelija. Jer, kako starimo, broj i funkcija mitohondrija se smanjuju. Ali, on tvrdi da, izgleda da se mogu nadoknaditi ulivanjem mitohondrija u krv, dodajući da postoje kompanije koje to sada rade.
“Konačno, budućnost ove oblasti za mene je mogućnost da uzmem mladu osobu, 20 godina, i da joj dam tretman i ponovim ga svakih nekoliko meseci ili godina kako bih preokrenuo njihovo starenje. Već znamo način da delimično reprogramiramo naše ćelije da misle da su ponovo mlade, i to je već u razvoju u pretkliničkim studijama, pa čak i na ljudima”, kaže Barzilaj i nastavlja: “Sećate li se onog videa koji je postao viralan gde lideri Kine i Rusije govore o dugovečnosti i kako možemo imati transplantaciju organa i živeti do 150 godina? Pa, to se neće desiti… ali postoji kompanija koja uzima organe i koristi delimično reprogramiranje da ih podmladi. Veliki problem sa transplantacijom organa je što nemamo dovoljno organa, a mnogi donirani organi se odbacuju jer su previše stari i imaju druge probleme. Ova tehnologija bi mogla učiniti transplantaciju organa mnogo dostupnijom.”
Tagovi
