„Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću su svi ključni akteri u EU – od predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca, italijanske premijerke Đorđe Meloni, do predsednika Evropskog saveta Antonija Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen – jasno stavili do znanja da neće biti pomaka u evropskim integracijama Srbije ako ne bude rešeno pitanje REM-a i energetskog odvajanja (decoupling) od Rusije, to jest da neće biti otvoren klaster III.
Dakle, zvanični Beograd je vrlo dobro znao da neće biti progresa ako ne ispuni pomenute uslove i svesno ih nije ispunio.
U aktuelnoj situaciji vlastima u Beogradu su apsolutna kontrola nad REM-om i nezameranje Rusima bili važniji od evropskog puta Srbije“, preneli su Nedeljniku izvori u članicama EU koji se bave dosijeom Srbije.
***
Francuzi i Italijani su ušli odlučno u akciju u momentu kada se činilo da bi pitanje REM-a moglo da bude rešeno, poštujući dogovorene principe.
Dve od tri najveće države EU dobile su od Estonaca i Poljaka konkretne signale da su spremni da otvore vrata za kompromis, njima su se priključili i Šveđani. Samo su Letonija i Litvanija ostale tvrdokorno na maksimalističkim pozicijama, dok su Hrvatska, a u poslednje vreme sve češće i Bugarska, imale enigmatične pozicije, tvrdeći pazar do kraja.
Francuzi su, zajedno sa Italijanima, čak spremili plan za dodatnu diplomatsku ofanzivu prema članicama EU, odmah po rešavanju pitanja REM-a, ali do nje nije došlo jer Srbija nije želela da uradi svoj domaći zadatak.
***
U Briselu, ali i na još nekoliko adresa, zazvučalo je upozoravajuće to što su vlasti u Beogradu pokazale da im je važniji sastav REM-a i apsolutna kontrola nad tim telom nego pokretanje Srbije iz četvorogodišnjeg zastoja u evropskim integracijama.
Odbijanjem da izađu u susret oko REM-a čak i državama koje su izuzetno naklonjene Srbiji, režim u Beogradu je demonstrirao koliko se njegova vlast bazira na kontroli medija i da nije spreman da popusti ni milimetar.
Srpske vlasti nisu želele da prihvate čak ni kompoziciju REM-a u kojoj bi samo četiri od devet članova bila nezavisna, odnosno ne bi bila pod kontrolom vlasti. I pored toga što bi u novom REM-u vlast i dalje imala većinu 5:4, za režim je to bio preveliki rizik.
Histerične reakcije političkog vrha i koordinisana upotreba uličarskog rečnika protiv EU u medijima pod kontrolom vlasti potvrdili su karakter vladavine u Beogradu.
VUČIĆ SE PLAŠI KINE i SAD
U evropskim diplomatskim krugovima prilično je rašireno uverenje da se predsednik Vučić plaši Kine i SAD, pogotovo Trampove administracije, a da Rusima ne želi da se zamera iz taktičkih razloga. Agresivna i vulgarna retorika prema EU i komšijskim zemljama cinično je proračunata, jer kada neko napada EU, niko se ne oseća prozvanim i samim tim ne suočava se sa posledicama takvih napada.
To je taktika koju koriste i političari unutar samih članica EU: pucati po EU je kao otvaranje rafalne paljbe po „Crvenom krstu“. U srpskom slučaju pomenuta metafora je i bukvalno tačna, jer je EU jedini partner Beograda koji bukvalno poklanja novac Srbiji da bi ona bila bolja. Drugi par rukavica je sumnja da li Srbija uopšte želi da bude bolja.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 15. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#731Nedeljnik
Tagovi
