Nemačka nije učestvovala u poslednjoj fazi francusko-italijanske akcije oko Regulatornog tela za elektronske medije (REM), pošto su oni zbog ponašanja srpskih vlasti oko NIS-a počeli da zagovaraju stav da bi Beograd trebalo da ispuni sve uslove iz decembra 2024. godine, a to znači da je pored REM-a trebalo obaviti i energetski decoupling sa Rusijom.
Nemci su se prilično angažovali oko energetskog decouplinga Srbije sa Rusijom i ponudili su nekoliko konkretnih rešenja i pomoć zvaničnom Beogradu da otkupi neophodni paket deonica za preuzimanje većinskog vlasništva nad NIS-om od Moskve.
Međutim, režim u Beogradu je još jednom pokazao neozbiljnost i diletantizam, pokušavajući da igra trostruku igru: paralelno je, dok je sa Nemcima razgovarao o rešenju, počeo da pregovara direktno sa Amerikancima i Rusima o NIS-u.
To je, neizbežno, prilično iziritiralo Nemačku i Berlin je svoju aktivnost u korist otvaranja klastera III praktično u potpunosti utišao.
Ipak, u Berlinu su stavili do znanja svojim partnerima u Parizu i Rimu da ne bi blokirali otvaranje klastera III ako Srbija reši pitanje REM-a i posledično oni pridobiju sve ostale države za zeleno svetlo.
Beograd je svojim potezima sam sebi izmakao stolicu na kojoj je sedeo i bukvalno je minirao sinergijske namere Pariza, Berlina i Rima da mu pomognu oko deblokade evropskih integracija. Imajući u vidu kreiranu atmosferu, u Briselu smatraju da je bilo više nego izvesno da bi Francuska, Nemačka i Italija, združenim snagama, uspele da ubede ili privole baltičke zemlje, Hrvatsku i Bugarsku da odustanu od blokade Srbije.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 15. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#731Nedeljnik
Tagovi
