Režim de facto fiksnog kursa dinara, koji Srbija primenjuje, ključni je uzrok strukturnih slabosti domaće privrede i njenog ekonomskog zaostajanja za zemljama regiona, dok istovremeno zahteva održavanje nesrazmerno visokih deviznih rezervi.
Ovo je jedna od glavnih teza nove knjige profesora Ekonomskog fakulteta Đorđa Đukića, čiju promociju je izdavačka kuća „Prometej“ organizovala u sredu.
Posledice „stabilnosti“
Profesor Đukić u knjizi „Finansijski poremećaji u eri postpandemijskih geopolitičkih rizika“ argumentuje da je upravo politika stabilnog kursa dovela Srbiju u „neokolonijalni položaj“.
Taj termin ne podrazumeva klasičnu političku okupaciju, već duboku ekonomsku zavisnost u kojoj država gubi sposobnost da vodi samostalnu politiku u nacionalnom interesu.
Ključni mehanizam koji Srbiju stavlja u ovaj položaj jeste veštački jak i stabilan kurs dinara.
Kako se navodi u knjizi, „dosledna primena režima fiksnog deviznog kursa u periodu posle 2012. godine sistematski je destimulisala izvoz i favorizovala uvoz, što je savršeno odgovaralo stranim investitorima i dužnicima“.
Istraživanje predstavljeno u knjizi, koje poredi Srbiju sa Mađarskom, Poljskom i Rumunijom – zemljama koje, poput naše, primenjuju koncept ciljane inflacije ali sa fleksibilnijim kursom – pokazuje poražavajuće rezultate.
„Srbija je imala najmanji dugoročni rast industrijske proizvodnje i izvoz u odnosu na Poljsku, Rumuniju i Mađarsku zato što je primenjivala de fakto režim fiksnog kursa“, zaključili su autori na čelu sa Đukićem.
zarobljena ekonomija
Postavlja se pitanje zašto se, uprkos očiglednim negativnim posledicama, monetarne vlasti decenijama drže ovog koncepta.
Odgovor koji profesor Đukić nudi je složen i ukazuje na to da je Srbija postala zarobljenik sopstvenih loših odluka.
Zbog visokog stepena zaduženosti i države i privrede i građana u stranoj valuti, svaka značajnija promena kursa nosila bi ogroman rizik.
„Do čega je to dovelo? Do enormnog zaduživanja države, preduzeća i stanovništva nastalog na podlozi stimulativnog fiksnog kursa, i to je rak rana naše društvene i ekonosmke strukture. Možda neko može da ponudi lek, ja ga nemam, jer vladajuća struktura uvek može da kaže ‘ ne ne, ne možemo da menjamo kurs, jer će nastupiti talas bankrotstava pojedinaca, talas bankrotstava malih i srednjih preduzeća, država je pitanje kako će proći’ i to je taj lavirint u kome se krećemo“, objasnio je Đukić.
Pitanje deviznih rezervi
Održavanje veštački stabilnog kursa zahteva ogromne devizne rezerve, kojima centralna banka interveniše na tržištu.
Profesor Đukić je tokom promocije knjige skrenuo pažnju na visoke devizne rezerve Srbije u odnosu na veličinu svoje ekonomije i zemlje sa kojima se poredi, što otvara još jedno važno pitanje.
„Ja nigde nisam video da se neko u Srbiji bavi optimalnim nivoom deviznih rezervi“, rekao je Đukić i ukazao na potrebu javne i stručne debate o tome da li je toliki nivo rezervi zaista neophodan i koliki je oportunitetni trošak njihovog držanja umesto ulaganja u razvoj.
Tagovi
