Mlada glumica Jana Ivanović tumači glavnu žensku ulogu u filmu „Sedef magla“ koji je imao beogradsku premijeru 1. oktobra u 20 časova u MTS dvorani. Radnja filma smeštena je u 1889. i predstavlja specifičan triler u kome se prepliću fikcija i stvarne istorijske ličnosti i okolnosti. Kao osnova za scenario poslužio je istoimeni roman Dragoljuba Stojkovića.
Vaš lik u filmu je ranjiv, ali veoma slojevit, rastrzan između teških okolnosti i potencijala… Kako ste doživeli svoju ulogu prvi put kada ste pročitali scenario, odnosno knjigu?
Kada sam prvi put pročitala scenario, odmah sam se zaljubila u lik Vide. U samom scenariju se osećala njena duboka empatija, požrtvovanost, krhkost i čistota. Uprkos veoma prljavom svetu oko sebe, ona ostaje neuprljana duša. Podsetilo me je to na sudbinu Sonje iz „Zločina i kazne“ kod Dostojevskog, Vida podnosi, kao i Sonja, žrtvu bez prigovora, zbog svoje porodice. Ona trpi, ali kroz to pokazuje ogromnu unutrašnju snagu. Takođe, postoji taj ljubavni sloj, prepoznavanje dve vrlo slične duše, a opet tako različite, gde ljubav negde biva izlaz i beg iz svega. Scenario mi je bio jako inspirativan, tako da sam odmah osetila intuitivno kakva je Vida i sa njom se povezala.
Sa Miloradom Milinkovićem i Dragoljubom Stojkovićem već ste radili na filmu, tako da vam iskustvo rada s ovim autorskim dvojcem nije novost. Kakvo je bilo iskustvo na setu filma „Sedef magla“?
Milorad i Dragoljub su zaista bili poseban tandem. Pružaju slobodu i poverenje, a istovremeno jasno znaju šta žele. Tokom procesa uvek sam imala milion pitanja, a i Milorad i Dragoljub su imali strpljenja da pronađu odgovore i pomognu mi da u potpunosti realizujem svoj lik. Ta sloboda i poverenje su za glumca neprocenjivi – daju vam sigurnost da se emotivno otvorite i budete autentični, što mi je posebno značilo u procesu, jer je ova uloga od mene zahtevala krhkost i emotivnu ranjivost.
Mlada ste glumica, ali već sa opipljivim iskustvom i na televiziji i na filmu. Šta su vam specifičnosti i razlike u radu na filmu i seriji?
Pristup rada na seriji i na filmu, što se tiče same glumačke pripreme, ne razlikuje se mnogo – uvek je to razumevanje lika, njegovih težnji, unutrašnjih borbi, preispitivanje, razgovor sa rediteljem, probe sa kolegama, i, tek na kraju, prepuštanje trenutku. To je negde finalni deo kada dođete na set i stanete pred kameru – tada se prepustite tom trenutku i već živite svoj lik. Sve što ste prethodno otkrili o liku tada pustite da diše, i zajedno sa partnerima se prepustite razmeni i imaginarnom svetu. Čitav proces mi je vrlo dragocen i put je do pronalaska istine i suštine uloge koju ćete igrati. Jedina razlika je u vremenu, serija daje više prostora da lik raste i razvija se kroz vreme, dok je u filmu taj vremenski prostor suženiji.
Da li ste zadovoljni ulogama koje ste do sada dobijali? Imate li možda neke maštarije, želje o ulogama koje biste voleli da igrate u budućnosti, bilo da se radi o istorijskoj ličnosti ili o nekom specifičnom karakteru?
Zahvalna sam na svim ulogama koje sam do sada igrala – svaka od njih je bila različita i svaka je donela neki novi izazov. Kroz različite uloge upoznajete i različite delove sebe, bolje razumete ljude oko sebe i pronalazite istinu lika koji tumačite. Postoje kvalitetne i složene ženske uloge, a svaka uloga koju sam igrala do sada nosila je svoju slojevitost. Trudila sam se da ih oživim u potpunosti i dam im autentičan glas, sa svim krhkostima i snagama koje nose u sebi. Najviše me inspiriše kada uloga sadrži dubinu, a najvažnije je pronaći istinsku emociju, jer smo mi svi vrlo složeni, i svako je autentičan na svoj način. Tako i svaka uloga donosi nešto potpuno novo. Baš to bih i volela – da i u budućnosti imam prilike da igram raznovrsne likove, u različitim žanrovima, koji su izazovni i kompleksni.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 2. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
