Još jedno vrelo leto pred nama: Srbiju očekuje i do 65 tropskih dana

Prema zvaničnim prognozama, u Srbiji se od juna do avgusta očekuje između 45 i 65 tropskih dana. To znači da bi moglo da se desi ukupno dva meseca tropskih dana sa temperaturama preko 30 stepeni celzijusa, piše Klima 101.

Nakon tmurnog, kišovitog maja tokom kojeg smo čak dobili i prvo meteorološko SMS upozorenje na oluju u Beogradu, vreme u Srbiji naglo se preokrenulo.

Donedavno imali smo skoro pa zimske noći sa temperaturama ispod 10 stepeni celzijusa, a sada noćne temperature u prestonici i ponegde u Vojvodini idu i iznad tropskih 20 stepeni celzijusa. Donedavno kukali smo za grejanjem, a sada su nam daleko potrebniji klima uređaji.

Sve to posledica je prvog letnjeg toplotnog talasa u Srbiji uz temperature i do deset stepeni iznad proseka. Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), vrućine će potrajati do kraja ove nedelje sa najvišim dnevnim temperaturama od 32 do 36 stepeni celzijusa.

Užarena Srbija samo je deo šire slike… Toplotni talas hara zapadnim, istočnim i južnim Mediteranom, a područja koja trenutno najviše odstupaju od nekadašnje normale su Španija, Balkan i Alžir.

Kakvo će biti leto pred nama?

Iako kalendarski leto zapravo još nije počelo, za meteorologe – jeste: u meteorologiji, leto obuhvata čitav jun, jul i avgust.

Ali ako nam je ovako vrelo već u osvit juna, kakvo nas vreme tek očekuje?

Sezonska prognoza RHMZ-a kaže: toplije od proseka i sušno.

Prognozirano odstupanje letnje temperature (jun-avgust) iznosi +2 stepeni celzijusa u odnosu na tridesetogodišnji prosek, uz ispodprosečnu količinu padavina.

Ipak, moramo imati u vidu da se pomenuta anomalija odnosi na referentni period od 1991. do 2020. kada su klimatske promene već uzele maha i da bi porast temperature bio još drastičniji u slučaju poređenja sa nekadašnjim prosecima.

Za jun se očekuje da bude 3 stepeni celzijusa topliji od normale. Jednako odstupanje zabeleženo je i u junu prošle godine koji trenutno drži rekord kao najtopliji jun u istoriji merenja kod nas.

Drugim rečima, ukoliko se prognoze obistine, jun ove godine u Srbiji mogao bi takođe da se nađe na listi najtoplijih.

Tokom juna, prognozira se od 20 do 26 letnjih dana sa temperaturama od 25 i više stepeni, a na planinama, tačnije na Zlatiboru, do deset letnjih dana.

Kada je reč o onim toplijim, tropskim danima sa temperaturama iznad 30. podeljka na Celzijusovoj skali, njih bi u ravničarskim predelima, u toku meteorološkog leta, moglo da bude između 45 i 65, pokazuju podaci RHMZ-a. To znači da bi i preko dve trećine dana moglo da bude tropsko, odnosno preko dva od ukupno tri meseca.

Ako odemo ne toliko daleko u prošlost, uvideli bismo dramatičnost ovog podatka: od 1961. do 1990. u proseku dešavalo se 20-30 tropskih dana u oblastima nižih nadmorskih visina.

Dakle, prognozirani broj tropskih dana ovog leta dvostruko je veći nego što je to bio slučaj nekada.

Gostujući na Newsmax Balkans, meteorolog iz RHMZ-a, Slobodan Sovilj, pomenuo je da su pred nama takođe produženi i intenzivniji toplotni talasi.

Iako je aktuleni toplotni talas prvi ovog leta u Srbiji, nije ujedno i prvi ove godine: RHMZ je u januaru registrovao čak tri toplotna talasa od kojih se jedan nastavio i početkom februara, a u martu još jedan.

Šta je toplotni talas?

Toplotni talas je po definiciji kontinuirani niz od pet i više dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha u kategorijama veoma toplo i ekstremno toplo.

Iako pojavu vezujemo pre svega za leto, toplotni talasi mogu da se jave tokom čitave godine.

Sa druge strane, između 1961. i 1990. u našoj zemlji dešavalo se manje od jednog toplotnog talasa godišnje.

U poslednjoj deceniji ovaj prosek porastao je na čak četiri toplotna talasa godišnje, a u deceniji između 2011. i 2020. bilo je čak šest godina sa više od četiri toplotna talasa između januara i decembra. Po svemu sudeći, i ova 2025. biće slična.

Toplotni talasi u Srbiji ne postaju samo učestaliji, već i intenzivniji zbog većeg broja tropskih noći, kao i dana sa maksimalnim temperaturama višim od 35 stepeni.

Proteklog, najtoplijeg leta u našoj zemlji od 1951. godine, registrovano je pet toplotnih talasa. Ali nije samo leto ponelo neslavnu titulu najtoplijeg, već i svaki pojedinačni letnji mesec: jun, jul i avgust.

Srbija se zagreva brže od globalnog proseka: prema uvidima dr Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dok se od 2011. do 2020. godine svet zagrejao za 1,1 stepen u odnosu na predindustrijski period, zagrevanje u našoj zemlji iznosilo je 1,8 stepeni celzijusa.

Najveći porast temperature opaža se upravo tokom leta: devet od deset najtoplijih leta kod nas desila su se nakon 2000. godine. Ostaje da vidimo kako će se ovo leto među njima kotirati, ali jedno je sigurno: opet ćemo spoznati vrelo lice klimatskih promena.

A ukoliko ambiciozna i hitna klimatska akcija izostane, budućnost će biti još sumornija: temperatura u urbanim sredinama u Srbiji prelaziće sredinom veka 42 stepena pri vlažnosti od 50 odsto, a čak i 50 stepeni celzijusa pri vlažnosti od 20 odsto.

„Toliko će porasti temperatura do sredine veka da će se, u dve do tri godine po deceniji, javljati takozvani ‘smrtonosni toplotni talasi’“, rekla je Vuković Vimić na okruglom stolu održanom u novembru prošle godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Znamo šta nam je činiti ukoliko takav scenario želimo da izbegnemo.