Najdugovečnija kolumna u Srbiji, „Fric i Dobrila“, započeta još u prošlom veku, polako se primiče svom kraju. U Nedeljniku će biti objavljene još samo tri kolumne, nakon čega će Fric i Dobrila ostati da žive u starim brojevima Nedeljnika, među fanovima, ali i u knjigama.
Bez brige, sve je u redu sa Naratorom, pardon autorom hit-kolumne Srđanom Valjarevićem, ali nije sve u redu sa bračnim parom kojeg smo upoznali u nekim drugim okolnostima i sa nekim drugim imenima. O tome, naravno, znaju redovni čitaoci dogodovština Dobrile, Frica, Mata, Kineza Lija, Poštara, Profesora i drugih koje je Narator, nekada i preko svoje volje, morao da opisuje.
U narednih dvadesetak dana, na sajtu Nedeljnika ćete moći da pročitate najbolje „arhivske“ kolumne, koje će vas podsetiti kako je izgledao život naših junaka nakon povratka u Srbiju i koji su se sve društveno-politički događaji kroz njih prelamali.
***
Borba za slobodu
Prvo se Fric probudio, ali nije ustao nego je buljio u plafon. Onda se Dobrila probudila, ali ni ona nije ustala iz kreveta, i ona je ležala na leđima i buljila u plafon. Bila je subota, deset sati pre podne. Onda je Fric pitao: „Je l’ ti čuješ nešto?“ Onda je Dobrila rekla: „Čujem, izgleda da se Mate probudio ranije.“ Onda je Fric rekao: „Ko zna šta radi tamo?“ Onda je Dobrila rekla: „Cele nedelje je snabdevao penzionere iz ulaza, mislila sam da će da se odmara preko vikenda.“ Onda je Fric rekao: „Idi vidi šta radi, majka si mu.“ Onda je Dobrila rekla: „Ajde ti, otac si mu.“ Fric se nije pomerao, buljio je u plafon. Dobrila se nije pomerala, buljila je u plafon. Onda se iz trpezarije čulo kako Mate veselo zvižduće. Onda je Fric ustao iz kreveta, izašao je iz sobe, otišao je do trpezarije, provirio je unutra, Mate je stajao nad trpezarijskim stolom i peglao. Onda se Fric vratio u krevet i kad je spustio glavu na jastuk, samo je rekao: „Isuse.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta radi?“ Onda je Fric rekao: „Pegla majice.“ Onda je Dobrila ustala iz kreveta i otišla do trpezarije. Mate je držao peglu u ruci i veselo zviždukao. Na stolu se nalazila jedna bela majica koju je peglao, preko stolice je bilo još nekoliko majica. Dobrila je pitala: „Kakve su ti to majice?“ Mate je rekao: „Za naše penzionere iz ulaza.“ Dobrila se vratila u krevet. Fric je pitao: „Šta je bilo?“ Dobrila je rekla: „Pegla majice za naše penzionere iz ulaza.“ Onda je Fric ustao iz kreveta i otišao do trpezarije. Mate je peglao i veselo zviždukao. Fric je prišao stolici i uzeo jednu majicu, na njoj je bila odštampana slika Nelsona Mandele u zatvoru. Mate je rekao: „To je za komšiju našeg penzionera advokata.“ Onda je Fric pogledao drugu majicu, na njoj je bila slika Pamele Anderson u zatvoru. Mate je rekao: „To je za našu penzionerku vaspitačicu.“ Onda je Fric pogledao treću majicu, na njoj je bila slika Majka Tajsona u zatvoru. Mate je rekao: „To je za našeg penzionera taksistu.“ Onda je Fric pogledao četvrtu majicu, na njoj je bila slika Paris Hilton u zatvoru. Mate je rekao: „To je za našu penzionerku frizerku.“ Onda je Fric pitao: „A ta što je sad peglaš?“ Mate je podigao belu majicu i rekao: „Vidi je, remek-delo! Sokrat u zatvoru pije vinjak, za našeg komšiju profesora filozofije u penziji.“ Onda je Fric pitao: „I šta će ti to?“ Onda je Mate rekao: „Ovako motivišem naše penzionere.“ Onda se Fric vratio u krevet i rekao: „Deli majice našim penzionerima.“ Onda je Dobrila skočila iz kreveta, otišla je do trpezarije pa uzela majice da pogleda slike. Onda je Dobrila pitala: „A što ti ovaj pije vinjak? Za koga je to?“ Onda je Mate rekao: „Za našeg profesora filozofije u penziji, namestio sam da Sokrat pije vinjak umesto otrova, bolje je tako, da ga oraspoloži, a i profesor voli vinjak.“ Onda je Dobrila rekla: „Pa je l’ ti znaš da je njegova ćerka dolazila i da se žalila kako njen otac pije a ne sme da pije?“ Onda je Mate rekao: „Meni se on nije ništa žalio, odneo sam mu par flaša, a uostalom, na njega najviše računam.“ Onda je Dobrila pitala: „Na šta računaš?“ Onda je Mate rekao: „Deda je potpuno nepredvidiv.“ Onda se Dobrila vratila u krevet i kad je spustila glavu na jastuk, rekla je: „O, Bože.“ Onda je Mate pokupio majice i izašao iz stana. Fric i Dobrila su ležali na leđima i buljili u plafon. Onda se Mate vratio u stan, izvalio se na kauč i uključio teve i odmah je zadremao. Onda je i Fric zadremao. Onda je i Dobrila zadremala. A onda ih je par sati kasnije probudila neka buka sa ulice, trgli su se i odmah otrčali na terasu. I Mate se probudio i izleteo je na terasu. A dole na trotoaru ispred zgrade… kakav prizor! Baba sa majicom Paris Hilton je skakala po krovu automobila! Deda sa majicom Majka Tajsona je polivao benzinom kontejnere, plamen je buktao! Baba sa majicom Pamele Anderson se popela na vrh bandere i polako se spuštala mlatarajući nogama! A deda sa majicom Sokrata koji pije vinjak… eh, deda sa majicom Sokrata! U jednoj ruci je držao upaljenu baklju, u drugoj flašu vinjaka, pored nogu se nalazio veliki prenosni stereo uređaj, i na maksimumu se čula pesma grupe AC/DC „Auto-put do pakla“! A u pozadini… eh, u pozadini… tamo je bio okačen veliki transparent na kojem je pisalo: „Moj je život moja pjesma!“
