U svetu rok muzike retki su pojedinci koji se toliko izdvajaju od ostatka scene kao što to čini Joe Satriani kada je gitarska instrumentalna muzika u pitanju. Tehnički superioran i inventivan, Satriani od sredine osamdesetih godina XX veka pomera granice gitarske muzike i u potpunosti menja percepciju krajnjih dometa do kojih se može ići pomoću jednog od najpopularnijih instrumenata na svetu. Učitelj, promoter, inspirator, virtuoz, kompozitor i producent, poznat je u muzičkim krugovima i kao čovek koji nikada nije pogrešno odsvirao ton.
Već je dobro poznata priča da je Satriani rešio da se posveti sviranju gitare u svojoj 14. godini, kada je na fudbalskom treningu slučajno čuo da je preminuo Džimi Hendriks. Njegova posvećenost gitari traje već više od 50 godina i za to vreme je postigao gotovo sve što se moglo ostvariti u muzičkoj karijeri. Satriani je zvanično najprodavaniji instrumentalni rok muzičar svih vremena, a objavio je 18 studijskih albuma i više koncertnih izdanja i kompilacija. Njegova muzika je korišćena u brojnim filmovima, serijama, reklamama, video-igrama i džinglovima, pa čak i ako niste posvećeni fan gitarskih heroja, gotovo je neverovatno da u životu niste čuli nešto od njegovih numera.
Satriani je poznat i kao gitarski instruktor, a među njegove studente spadaju i neke od velikih zvezda gitarske muzike kao što je, na primer, Steve Vai – njegov poznanik iz srednjoškolskih dana, s kojim je nastavio da svira tokom cele karijere i s kojim nastupa u Beogradu s njihovim SatchVai bendom (30. jul, Luka Beograd), zatim Kirk Hammett iz Metalike, Larry LaLonde iz Primusa i Alex Skolnick iz Testamenta – da navedemo samo neke.
Pored sopstvene solo karijere, Satriani je učestvovao i u brojnim drugim projektima, a broj muzičara kojima je svirao solo deonice na albumima teško je i nabrojati. Za ljubitelje hard rok scene verovatno je najinteresantnija činjenica da je Satriani uspešno menjao Ričija Blekmura u čuvenom britanskom bendu Deep Purple, dok nije morao da napusti bend zbog snimanja ugovorenih solo albuma. Njegov najinteresantniji i za gitarski svet najznačajniji projekat svakako je formiranje G3 koncertnih tura 1996. godine, koje su kako i ime nagoveštava, predstavljale zajednički nastup Satrianija i još dvojice renomiranih gitarista. Kroz ovaj projekat tokom godina, od osnovne postavke koju su činili Satriani, Steve Vai i Eric Johnson, prošli su pored ostalih i Yngwie Malmsteen, Paul Gilbert, Steve Morse, John Petrucci, Michael Schenker, Steve Lukather i Peter Frampton. Sam pogled na spisak izvođača deluje kao top-lista najboljih svetskih gitarista i svedoči u prilog Satrianijevoj nesebičnoj želji i pregalaštvu za popularizacijom gitare i gitarske muzike u njenom najboljem izdanju.
Zajedno sa ex Van Halen članovima Sammyjem Hagarom i Michaelom Anthonyjem, kao i bubnjarom iz RHCP Chadom Smithom, Satriani je 2008. započeo rad sa supergrupom Chikenfoot, s kojom je objavio dva studijska albuma i iako razilazak grupe nikada nije zvanično objavljen, teško je očekivati da će grupa ponovo snimati. Saradnja sa bivšim članovima benda Van Halen ogleda se i u letnjoj 2024. turi „Best of All Worlds“ koja predstavlja specifičnu posvetu Ediju Van Halenu.
Pored svega rečenog, Satrianija je teško svrstati u određeni žanr. Njegovi albumi se često stilski međusobno veoma razlikuju, a ako mu pristupite sa predubeđenjem da ćete slušati samo brze skale i arpeđa od vrha do dna vrata, iznenadiće vas njegove bluz ili džez numere. Uvek precizan i tehnički besprekoran, Satriani je istovremeno i majstor improvizacije, tako da bi se bez ikakvih problema snašao i u nekom kantri ili Misisipi bluz bendu. Njegovi stalni eksperimenti sa zvukom i tonovima koji se mogu „izvući“ iz instrumenta zvuče baš kao što se zove i njegov prvi studijski album, kao da nisu sa ovog sveta. Zamislite ga tek u duetu sa Stivom Vaiem… ili, ne morate da zamišljate – 30. jul je blizu.
Jedno pitanje za sve početnike koji se dive tvom zvuku i umeću, ali imaju samo osnovnu opremu – kada bi morao da izabereš samo tri analogna efekta za nastup uživo, koje pedale bi to bile i zašto?
Ako pojačalo ima dovoljno gaina, predložio bih Wah-Wah pedal, chorus/flanger pedal i digitalni delay pedal. Ako je pojačalo čisto, zamenio bih Chorus/Flanger pedal sa Overdrive/Distortion pedalom.
Kako si izabrao Ibanez gitare i šta ih za tebe čini posebnim? Koja je bila prva gitara koja ti je zaista oduzela dah?
Prva gitara koja mi je zaista oduzela dah bila je moja ’68 Fender Telecaster. To je bila moja druga električna gitara koju sam kupio sa petnaest godina. Larry Di Marzio mi je ugradio jedan od svojih originalnih humbucking pickupova dok je još radio u Njujorku. Sjajno je zvučala. Ipak, za moj savremeni stil sviranja bila mi je potrebna moderna gitara, a Ibanez je i dalje na čelu inovacija, praveći gitare za najzahtevnije muzičare. Obožavam da sviram svoje JS gitare.
Ti si moj gitarski idol i počeo sam da sviram zbog tebe. Često si govorio o tome ko je tebe inspirisao, ali me zanima – postoji li neki trenutno aktivan gitarista koji ti je posebno zanimljiv, ako želiš da podeliš?
Charles Caswell, Bastian Martinez, Matteo Mancuso, Spiro Dussias, David Maxim Micic, itd… Trenutno ima toliko neverovatnih i talentovanih gitarista na sceni. Oni nas vode u sledeću, višu fazu električne gitare.
Da li si imao priliku da čuješ nekog gitaristu iz ovog regiona, na primer Vlatka Stefanovskog?
Vlatko je neverovatan gitarista! Sviđaju mi se njegovi dueti sa Tommyjem Emmanuelom.
Znam da je gotovo nemoguće rangirati sopstvene kompozicije, ali postoji li neka tvoja pesma koja je bila najkompleksnija za snimanje i neka koja je najizazovnija za izvođenje uživo?
Ne pišem muziku koja zvuči preterano zahtevno. Ipak, neke od najlakših pesama za slušanje su često najteže za snimanje i izvođenje uživo – uglavnom balade. To je zato što je teže preneti emocije i osećanja kroz električnu gitaru nego odsvirati tehnički zahtevne delove. Potrebna je preciznost prstiju, tona i srca – bez mnogo prostora za grešku.
Hoćemo li imati priliku da vidimo tvoju supergrupu Chickenfoot u Beogradu?
Nažalost, to je vrlo malo verovatno. Voleo bih da je bend ostao zajedno, snimio još albuma i više nastupao, ali jednostavno nije bilo suđeno.
Kako je nastajao materijal za ovu turneju sa Steveom Vaiem? Da li lako sastavljate set-listu?
Što više materijala imaš, to je teže sastaviti set-listu. Steve i ja želimo da na svakom koncertu pružimo fanovima nezaboravno iskustvo, pa biramo pesme koje im donose nešto novo – nešto što ranije nisu čuli ili videli. Sve se zasniva na zajedničkom duhu između nas i ostatka benda, dok mešamo nove pesme sa poznatijim iz naših diskografija. Set-lista je puna iznenađenja na svakom koraku.
Tagovi
