Javni sektor Srbije duguje 53 milijarde dinara: Najveće obaveze bolnica i apoteka

Neizmirene obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, uključujući lokalne samouprave i ustanove u Vojvodini, dostigle su ukupan iznos od skoro 53 milijarde dinara, pokazuje objedinjeni izveštaj o dugovanjima Ministarstva finansija zaključno sa 8. avgustom ove godine.

Najveći deo ovog duga, čak 50,9 milijardi dinara, odnosi se na republičke institucije.

Kako se prate dugovi i koji su rokovi

Prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, sve fakture i drugi zahtevi za isplatu koje privatne kompanije ispostave javnom sektoru moraju biti evidentirani u Centralnom registru faktura, koji vodi Uprava za trezor Ministarstva finansija.

Ovaj sistem od 1. maja 2022. godine omogućava precizno praćenje obaveza koje javni sektor ima prema dobavljačima.

Podaci iz izveštaja o dugovanjima koje objavljuje Ministarstvo finansija  potiču upravo iz ovog sistema.

Zakon propisuje i jasne rokove za plaćanje. Kada je javni sektor dužnik privatnoj firmi, rok za plaćanje ne sme biti duži od 45 dana. U transakcijama između dva subjekta javnog sektora, rok je 60 dana.

Međutim, postoji ključan izuzetak koji se odnosi na zdravstvo. Za obaveze gde je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ili korisnik njegovih sredstava, što uključuje bolnice i kliničke centre, zakon dozvoljava rok plaćanja do 90 dana.

Zdravstvo u najvećim dugovanjima

Ubedljivo najveći teret neizmirenih obaveza nosi upravo zdravstveni sistem. Korisnici sredstava RFZO zajedno duguju preko 29,3 milijarde dinara, što čini više od polovine ukupnog evidentiranog duga republičkih korisnika.

Među pojedinačnim institucijama, rekorder je Univerzitetski klinički centar Srbije sa dugom od preko 2,3 milijarde dinara. Sledi ga Apoteka „Beograd“ sa više od 1,5 milijardi dinara neizmirenih obaveza.

Velike dugove beleže i Univerzitetski klinički centar Vojvodine, koji duguje preko 1,3 milijarde i Zdravstveni centar Užice sa gotovo istim iznosom duga.

Značajne obaveze imaju i Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, sa dugom od 884 miliona, i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, koji duguje 645 miliona dinara.

Dostavljena dokumentacija, koja detaljno prikazuje iznose dugovanja, ne sadrži podatke o datumu njihovog nastanka, pa se ne može precizno utvrditi koliko dugo pojedine obaveze kasne u odnosu na zakonske rokove.

„Ostale“ sektore predvodi odbrana

Značajne neizmirene obaveze ima i Ministarstvo odbrane, sa ukupnim dugom od 1,37 milijardi dinara.

U sektoru obrazovanja, čije ukupne neizmirene obaveze iznose preko 522 miliona dinara, najveći pojedinačni dug ima Mašinski fakultet u Beogradu, sa preko 32 miliona dinara.

Pravosudni organi takođe beleže značajna dugovanja, gde se ističu Viša javna tužilaštva sa ukupno 144 miliona i Viši sudovi sa 65,5 miliona dinara duga.

Zbirni podaci o neizmirenim obavezama

Top 10 najvećih dužnika (institucije)

Izvor: Ministarstvo finansija