Ja sam se pitala često ko sam ja sad kad nema više mog Jovana. A onda u svemu tome vidite njih…: Sanda Rašković Ivić za novi Nedeljnik

Sada se seća da nekih Jovanovih trenutaka kad mu je umro otac, griže savesti što mu nije pokazao dovoljno ljubavi, što nije bio na visini tatinih očekivanja, pa je imao raskid sa devojkom…

Posle gubitka sina, njenu ćerku Anu su svi pitali „kako je mama“. Niko nije Anu pitao kako je ona. I često se braća i sestre potpuno zaboravljaju kod ovakvih gubitaka jer se misli da je roditeljima najteže. Rekla je ćerki nakon nekoliko dana: „Užasno patimo obe, kako se ti nosiš sa tim? Ana joj je odgovorila: „Ne znam kako, ali ne mogu da ne mislim na tebe, tebi je ipak gore.“

„Pošto je onako duhovita, rekla je u ‘takmičenju u tuzi nadmoćno pobeđuješ’ iako je ona užasno patila za bratom. Imala je već dvoje dece i bila trudna sa trećim i brinula sam se za nju kako će da iznese trudnoću i tugu. Pitali ste kako se može naći smisao. Ona je sigurno našla smisao u svojoj deci i u tom svom malom trećem detetu koje se rodilo. To ne znači da su oni potisnuli Jovana, njenog brata, kao što i moji unuci daju smisao života. Deca ne mogu da čekaju. Tu su odlasci u školu, vrtić, rođendani, more, luna-park, i to je sve nešto što je deo života i što morate pružiti i deca ne mogu da čekaju dok izađete iz svoje tuge, ojađenosti i besmisla života u koji ste upali jer se pitate ko sam ja sad.

Ja sam se pitala često ko sam ja sad kad nema više mog Jovana. A onda u svemu tome vidite njih, preostalu decu koja vas zagrle i koja očekuju od vas zagrljaj, da im ispečete palačinke, odvedete ih na plažu, u parkić, i nekako to vam daje neki smisao.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS