Marginalizovana tema, sve češće zloupotrebljena u svrhe senzacionalizma i bez uključivanja dece kao najbitnijih aktera novinarskih priča. Tako je Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) sumirao nalaze istraživanja „Medijska slika dece u Srbiji 2025.” koje je danas predstavio.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1. juna do 10. avgusta 2025. godine i obuhvatilo je devet dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo i Nova), centralne informativne emisije pet televizija sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV B92, TV Happy), kao i 20 najposećenijih portala. Rezultati su saopšteni na današnjem predstavljanju publikacije sa najbitnijim rezultatima istraživanja i pratećoj panel diskusiji stručnjaka koju je CEPROM organizovao u Press centru Udruženja novinara Srbije povodom Međunarodnog dana deteta.
Mediji nisu zainteresovani za decu, već za negativno
O nezainteresovanosti medija za ovu društvenu grupu najbolje svedoči podatak da svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u svojim centralnim informativnim emisijama prilog o deci emituje u proseku tek svakog petog dana (0,18 priloga po televiziji dnevno), dok dnevne novine objave prosečno 1,4 teksta po izdanju. Neograničen prostor na portalima rezultirao je prosekom od 5,3 teksta po onlajn mediju na dnevnom nivou, ali veći broj objava u štampi i na portalima ne podrazumeva i bolju situaciju u odnosu na televiziju jer njihov sadržaj ukazuje na mnogo ozbiljnije probleme od nezainteresovanosti za decu kao temu, istakao je CEPROM u saopštenju.
Čak 71% tekstova o deci u onlajn medijima ima negativnu konotaciju, kao i 57,5% u dnevnoj štampi, što znači da su zlostavljanja dece, nesreće, nasilje i razni incidenti po pravilu teme kojima mediji daju prioritet. Situacija je nešto bolja samo u slučaju televizija u kojima nešto manje od trećine priloga čine oni sa negativnom konotacijom, tačnije 30,2%. Uspesi i dostignuća dece istovremeno se svode praktično na nivo statističke greške, posebno na portalima i u dnevnoj štampi, što stvara izuzetno nezdravu medijsku klimu koja ima negativan uticaj i na decu i na njihovu percepciju u javnosti.
Rekordno kršenje novinarskog kodeksa
Jedan od najproblematičnijih nalaza odnosi se na rekordno kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije. Tako se u svakom petom tekstu na portalima i svakom desetom u dnevnoj štampi krše profesionalni i etički standardi prilikom izveštavanja o deci, dok se prekršaji ne beleže jedino u televizijskom izveštavanju.
Otkrivanje identiteta dece, povreda privatnosti, nepoštovanje dostojanstva i objavljivanje senzacionalističkih sadržaja najčešći su prekršaji Kodeksa novinara i novinarki Srbije prilikom izveštavanja o deci. Senzacionalističko izveštavanje posebno je uočljivo u slučaju portala u kojima se deca najčešće koriste kao „mamac” jer se svaki incident koji uključuje decu iskoristi kao povod za priču zbog posebne osetljivosti publike prema ovoj društvenoj grupi.
Mediji u svom izveštavanju zanemaruju „najbolji interes deteta” kao jedan od principa Konvencije o pravima deteta, što najbolje ilustruje česta praksa njihove sekundarne viktimizacije jer načinom izveštavanja neretko nanose dodatnu štetu detetu koje je već pretrpelo određeno nasilje, zlostavljanje ili nesreću.
To se najčešće radi otkrivanjem detalja koji narušavaju dostojanstvo deteta, kao i nedozvoljenim otkrivanjem njihovog identiteta, najčešće indirektno, tj. objavljivanjem detalja koji omogućavaju prepoznavanje deteta, kao što su fotografije kuća, podaci o roditeljima, školi ili mestu stanovanja, ukazali su iz CEPROM-a.
Dečiji glas ostaje nečujan
Istraživanje otkriva da se deca izuzetno retko pojavljuju kao sagovornici u medijima, što znači da se njihovo mišljenje ne tretira kao bitno u medijskom prostoru, čak i kada se teme odnose direktno na njih. O njima i u njihovo ime po pravilu govore roditelji, nastavnici, predstavnici državnih institucija ili stručnjaci, dok dečiji glas ostaje nečujan. Tako se, primera radi, tek u svakom petom televizijskom prilogu čuje njihov glas, a slična situacija beleži se i u štampanim i onlajn medijima.
Zato ne čudi što izveštavanje o deci po pravilu nema ni adekvatnu analizu, ni kontekst neophodan za razumevanje teme, jer mediji retko istražuju uzroke i posledice problema o kojima izveštavaju, a još ređe moguća rešenja.
Na osnovu toga može se zaključiti da mediji ne izveštavaju o negativnim dešavanjima da bi inicirali neke pozitivne promene i poboljšali položaj dece u društvu, već se deca u takvim slučajevima zloupotrebljavaju u svrhe senzacionalizma, zaključili su u CEPROM-u.
Tagovi
