Francuski Revizorski sud objavio je izveštaj u kojem oštro kritikuje rukovodstvo Luvra zbog fokusiranja na kupovine koje privlače pažnju i projekte renoviranja, a ne na održavanje bezbednosti jednog od najvećih svetskih muzeja, javlja CNN.
Pljačka usred dana, u kojoj su četiri čoveka odnela neprocenjivi istorijski nakit, bio je „zaglušujući signal za uzbunu“, rekao je novinarima u četvrtak Pjer Moskovici, predsednik Revizorskog suda.
Ponovivši navode izveštaja, koji je naručen pre pljačke 19. oktobra, on je rekao da je rukovodstvo muzeja dalo prioritet „vidljivim i atraktivnim“ projektima, poput kupovine umetnina i preuređenja rasporeda muzeja, na štetu, posebno, bezbednosti Luvra.
Od pljačke su ponovo isplivale informacije koje pokazuju da su bezbednosni propusti bili poznati godinama – uključujući upozorenje iz 2014. koje je navodno tvrdilo da je jedna od ključnih lozinki muzeja bila jednostavno „LOUVRE“ (Luvr).
Novi izveštaj samo doprinosi broju bezbednosnih propusta koje je pljačka otkrila.
Šta je pošlo naopako
U roku od četiri minuta od dolaska do spoljnog zida Luvra, lopovi su se popeli na zgradu i provalili kroz prozor. Tek tada su se aktivirali unutrašnji alarmi. Četiri minuta kasnije, nakon što su provalili u ojačanu vitrinu i zgrabili devet komada neprocenjivog istorijskog nakita, lopovi su se dali u beg.
„Slabosti zaštite našeg perimetra su poznate i identifikovane,“ rekla je direktorka Luvra Lorens des Kar poslanicima nakon pljačke.
U 465 galerija muzeja Luvr, obezbeđenje je raspolagalo sa samo 432 kamera za nadzor unutrašnjosti u 2024. godini, navodi se u izveštaju. Iako je to skoro 50% više u odnosu na broj dostupan 2019. godine, i dalje je 61% galerija ostalo bez ikakvog pokrivanja nadzornim kamerama.
Najveći muzej na svetu, Luvr, prostire se na oko 60.595 kvadratnih metara.
Poređenja radi, Institut umetnosti u Detroitu se može pohvaliti sličnom površinom (uključujući pozorište i dvoranu za recitale), ali ima preko 550 sigurnosnih kamera.
De Kar je francuskim poslanicima na saslušanju rekla da predviđa udvostručenje broja kamera unutar imanja Luvra u godinama koje dolaze.
U svojim preporukama, izveštaj Revizorskog suda naglasio je potrebu da Luvr „ojača svoju funkciju interne kontrole, koja je i dalje nedovoljno razvijena za instituciju veličine Luvra“.
Lozinka za server Luvra godinama bila samo – „LUVR“
Propusti u bezbednosti Luvra nisu bili samo fizički. U virtuelnom domenu, njegovi rezultati su ostavljali mnogo toga za poželeti.
U izveštaju iz 2014. godine francuske agencije za informacionu bezbednost (ANSSI), u koji je francuski dnevnik „Liberation“ imao uvid, tvrdilo se da je lozinka za server koji upravlja mrežom bezbednosnih kamera širom muzeja bila jednostavno „LOUVRE“ (Luvr).
Pristup softveru kojim upravlja kompanija za bezbednosnu tehnologiju „Thales“ bio je zaštićen slično „besprekornom“ lozinkom: „THALES“ – navodi „Liberation“.
U bezbednosnoj reviziji, ANSSI je navodno preporučio Luvru da pojača svoju sajber bezbednost, kao i da se odrekne zastarelog softvera koji bi mogao ugroziti njegov sistem zaštitite.
ANSSI nije negirao rezultate izveštaja za CNN, ali je dodao da revizija „ne može da se smatra reprezentativnom za trenutni nivo bezbednosti“ IT sistema Luvra.
NOVAC UMESTO U BEZBEDNOST ULAGAN U PRESKUPE EKSPONATE
Izveštaj se fokusirao na budžetske prioritete muzeja poslednjih godina, u kojima je potrošeno oko 27 miliona evra na radove na održavanju između 2018. i 2024. godine, uz dodatnih 60 miliona evra na restauraciju palate Luvr.
Nasuprot tome, u tom periodu je Luvr potrošio dvostruko veći iznos na izmenu rasporeda muzeja i kupovinu umetničkih dela.
Muzej je potrošio 105 miliona evra na umetnine u šest godina do 2024, kupivši 2.754 komada u tom periodu. Luvr je 2021. potrošio oko 5 miliona evra na dva dela francuskog rokoko slikara Žan-Onorea Fragonara.
U aprilu 2025. Luvr je kupio „izuzetan“ Faberžeov triptih za 2,2 miliona evra. Mnoge kupovine Luvra obavijene su određenom tajnom, posebno u vezi sa kupovnom cenom.
Izveštaj Revizorskog suda rekao je da bi Luvr trebalo da posveti više pažnje ceni stečenih dela i posebno je upozorio muzej da ne kupuje umetnička dela po višoj ceni ako su prodata na aukciji manje od dve godine ranije.
Direktorki Luvra oproštena sramota pljačke
Nasuprot fokusu na blistave kupovine koje privlače pažnju, izveštaj beleži začuđujuća kašnjenja u radu na bezbednosnoj infrastrukturi Luvra. Preporučene bezbednosne nadogradnje iz revizije iz 2015. godine neće biti završene do 2032. godine, otkrio je izveštaj.
Izveštaj je ispitao skoro osam godina rada muzeja tokom perioda koje su vodila dva direktora. U vreme objavljivanja, nijedan rukovodilac (ni drugo osoblje) nije otpušten niti je podneo ostavku zbog krađe.
Ponuda direktorke De Kar da podnese ostavku nije prihvaćena od strane francuske ministarke kulture Rašide Dati . Dati – poznata kao svojevrsni politički buldog u Francuskoj – agresivno je branila Luvr od sramote pljačke 19. oktobra.
„Da li su bezbednosne mere Luvra zakazale? Ne, nisu. To je činjenica. Bezbednosne mere Luvra su funkcionisale“, rekla je poslanicima 21. oktobra.
Sledećeg dana, Makron je zatražio ubrzanje poboljšanja bezbednosnih mera u muzeju. Naredne nedelje, Dati je ublažila svoj ton, priznajući francuskim senatorima da iako su instalirani bezbednosni sistemi funkcionisali i osoblje pratilo protokol „do slovca“, „spektakularna krađa“ je očigledno bila neuspeh za muzej.
„Zaista su se dogodili bezbednosni propusti,“ rekla je.
Tagovi
