Izabrana ličnost 2025. godine: Arhitekte veštačke inteligencije, najuticajnije tehnologije našeg vremena

Arhitekte veštačke inteligencije, najuticajnije tehnologije našeg vremena, proglašeni su za ličnost godine po izboru magazina Tajm.

Decenijama se čovečanstvo pripremalo za uspon veštačke inteligencije. Dok smo se divili njenoj sposobnosti da pobedi šampione u šahu i predviđa strukture proteina, istovremeno smo zazirali od njene urođene jezivosti, da ne govorimo o pretnjama našem poimanju čovečnosti.

Ove godine, rasprava o tome kako odgovorno koristiti veštačku inteligenciju ustupila je mesto trci da se ona primeni što je brže moguće.

Generalni direktor kompanije Nvidia Džensen Huang rekao je za Tajm da je veštačka inteligencija “potrebna svakoj industriji” i da je “svaka kompanija koristi i svaka nacija mora da je izgradi”.

„Ovo je pojedinačno najuticajnija tehnologija našeg vremena”, dodao je Huang.

masovna upotreba i granice poverenja

Čet GPT (ChatGPT) kompanije Open Ej-Aj (OpenAI), koji je po lansiranju bio najbrže rastuća potrošačka aplikacija u istoriji, premašio je 800 miliona nedeljnih korisnika.

Veštačka inteligencija je napisala milione linija koda, pomogla laboratorijskim naučnicima, generisala viralne pesme i naterala kompanije da preispitaju svoje strategije ili rizikuju zastarevanje.

Ali istraživači su otkrili da sistemi veštačke inteligencije mogu da spletkare, obmanjuju ili ucenjuju.

Kako se modeli vodećih kompanija unapređuju, sistemi veštačke inteligencije bi na kraju mogli da nadmaše ljude, kao da je napredna vrsta na pragu kolonizacije Zemlje.

Veštačka inteligencija je preplavila društvene mreže dezinformacijama i dipfejk (deepfake) snimcima, a papa Lav XIV upozorio je da bi mogla da manipuliše decom i služi „antihumanim ideologijama“.

Tamo gde su skeptici videli balon, lideri revolucije videli su svitanje nove ere obilja.

„Postoji uverenje da je svetski BDP nekako ograničen na 100 biliona dolara“, kaže Huang. „Veštačka inteligencija će učiniti da tih 100 biliona postane 500 biliona.“

Tehnološki titani za kormilom istorije

Veštačka inteligencija oblikuje naš svet 2025. godine, na nove i uzbudljive, ali ponekad i zastrašujuće načine. Huang i drugi tehnološki titani zgrabili su kormilo istorije, razvijajući tehnologiju i donoseći odluke koje preoblikuju informacioni pejzaž, klimu i naše načine života.

Trčeći jedni uz druge i jedni protiv drugih, uložili su višemilijardne iznose u jedan od najvećih projekata fizičke infrastrukture svih vremena.

Preusmerili su državne politike, izmenili geopolitička rivalstva i uveli robote u domove. Veštačka inteligencija se pojavila kao verovatno najznačajnije sredstvo u nadmetanju velikih sila još od pojave nuklearnog oružja.

U kompaniji Meta je Mark Zakerberg ubacio četbota u ključne proizvode poput Instagrama i Vocapa (WhatsAppa), „upadao“ kod konkurenata kako bi okupio talente i delio pakete nadoknada koji su inženjerima za mašinsko učenje donosili veće plate nego profesionalnim sportistima.

Trka giganata u oblasti veštačke inteligencije

Altman je dovršio transformaciju kompanije Open Ej-Aj, ukinuvši ograničenja profita za investitore i utirući put budućim ulaganjima u kolos vredan 500 milijardi dolara.

Antrofik (Anthropic), granična laboratorija koja se predstavlja kao najposvećenija bezbednosti, navodno je planirala izlazak na berzu uz procenu vrednosti od 300 milijardi dolara.

Mask je gradio data-centar rekordnom brzinom. Gugl (Google) je ubacio Džeminaj (Gemini AI) odgovore na vrh svog pretraživača. Vodeći investitori, poput Masajošija Sona iz Soft banka, uložili su milijarde u čipove, samovozeće automobile i kapitalnu infrastrukturu.

Veliki jezički model (LLM), tehnologija koja stoji iza četbotova poput Čet GPT-a ili Antrofikovog klauda, predstavlja vrstu neuronske mreže, računarskog programa koji se razlikuje od tipičnog softvera.

Pohranjivanjem ogromnim količinama podataka, inženjeri treniraju modele da uočavaju obrasce i predviđaju koji „tokeni“, odnosno delovi reči, treba da slede u datom nizu.

Rezonovanje kao nova prekretnica

Pre otprilike godinu dana, istraživači kompanije Open Ej-Aj došli su do novog načina za unapređenje ovih modela.

Umesto da im dozvole da odmah odgovore na upite, omogućili su modelima da tokom izvesnog vremena „rezonuju“ na prirodnom jeziku o svojim odgovorima.

To je zahtevalo više računarske snage, ali je davalo bolje rezultate.

Odjednom je procvetalo tržište za matematičare, fizičare, programere, hemičare, pravnike i druge, koji su stvarali specijalizovane podatke koje su kompanije koristile da ojačaju sposobnost rezonovanja svojih Ej-Aj modela. Četbotovi su postajali pametniji.

Istovremeno, Ej-Aj kompanije su ovim modelima dale pristup novim alatima, poput mogućnosti da pre odgovora na upit pretraže internet i potom razmotre nalaze.

Dodata je i memorija, koja modelima omogućava da se prisećaju detalja iz prethodnih razgovora, umesto da svaki put započinju razmenu ispočetka. Korisnicima je omogućeno i da povežu druge izvore podataka — mejl sandučiće, skladišta u oblaku, veb-pregledače, kalendare.

„Posmatrati kako ChatGPT evoluira od trenutnog sagovornika u nešto što zaista može da obavlja stvaran posao umesto vas deluje kao veoma, veoma važna tranzicija koju većina ljudi još uopšte nije ni registrovala“, kaže Tarli, šef Čet GPT-a.

I drugi proboji veštačke inteligencije

I drugi proboji su se nizali.  Kursor (Cursor), koji je 2022. godine osnovala grupa diplomaca MIT-ja, postao je jedan od najbrže rastućih startapova u istoriji, zahvaljujući svom Ej-Aj alatu za programiranje, dostigavši milijardu dolara godišnjeg prihoda.

„Pretpostavio bih da će jedna od najvećih priča u narednoj godini ili dve biti stvarni dobici u produktivnosti unutar softverskog inženjerstva i to što će se programiranje sve više ‘horizontalno’ primenjivati i u drugim sektorima ekonomije”, kaže izvršni direktor Kursora Majkl Truel.

U međuvremenu, koordinisani napori širom industrije povećavali su efikasnost Ej-Aj modela, što je dovelo do rasta ukupne upotrebe.

„Mislim da postoji gotovo beskonačna potražnja za veštačkom inteligencijom“, dodaje Tarli.

Inženjeri koriste Ej-Aj u svakom aspektu rada

Do kraja 2025. godine, alati za programiranje poput Kursora i Klaud koda (Claude Code) postali su toliko moćni da su ih inženjeri u vodećim Ej-Aj kompanijama koristili za praktično svaki aspekt svog rada.

“Većina inženjera u kompaniji Nvidia koristi ove alate”, kaže Huang, govoreći da je to omogućilo kompaniji da gotovo učetvorostruči godišnju proizvodnju čipova, uz istovremeno udvostručenje broja zaposlenih.

U Antrofiku, viši inženjeri koriste Klaud kod kako bi pomagali u izgradnji narednih iteracija modela. Klaud sada piše i do 90 odsto sopstvenog koda.

U AMD-u su isti alati, prema rečima izvršne direktorke Lise Su, ubrzali napore na izgradnji softverskog ekosistema koji bi parirao Nvidia-ji.

„2025. je godina u kojoj je AI postao zaista produktivan za kompanije“, kaže Su.