Istraživači širom sveta ove godine su se bavili istraživanjem kako bi pružili odgovore na pitanja koja su se vrtela decenijama, pa čak i vekovima. Nalazi koji podstiču na razmišljanje nude nove načine razumevanja prošlosti. Arheološka istraživanja istorijskih lokaliteta donela su nove uvide. Analiza kamenoloma sa nedovršenim statuama pokazala je kako su putnici Polinežani stvorili masivne kamene glave pronađene širom Rapa Nuija, ili Uskršnjeg ostrva.
U međuvremenu, novi projekat koji istražuje Pompeju otkrio je kameno stepenište koje bi moglo da rekonstruiše kako je nekada izgledala silueta drevnog rimskog grada pre nego što ju je vulkanska erupcija 79. godine nove ere zatrpala debelim slojem pepela.
Kombinacija mikrobotaničke analize i snimaka iz vazduha dronom takođe je omogućila istraživačima da dođu do nove hipoteze o tome ko je stvorio misterioznu formaciju „pojas rupa“, niz od oko 5.200 rupa koje se prostiru isprekidane po peruanskim Andima.
Neka istraživanja dovode do više pitanja nego odgovora, poput inventivnih načina na koje su naučnici pokušali da utvrde kako je proslavljena autorka Džejn Ostin umrla analizirajući njene sopstvene reči u odsustvu medicinske dokumentacije, piše CNN.
Evo nekih od najpamtljivijih otkrića iz 2025. godine koja su pružila odgovore na dugogodišnje istorijske misterije.
Misteriozna mumija
Curenje vode u kripti u kojoj se nalazio „sveže osušeni kapelan“ pomoglo je da se otkrije identitet neobično dobro očuvanog tela koje se čuva u udaljenoj austrijskoj seoskoj crkvi od 1700-ih
Sa netaknutom kožom i tkivom, mumificirano telo, za koje se smatralo da je pripadalo svešteniku iz 18. veka, izazvalo je spekulacije o lekovitim svojstvima, pa čak i glasine da je otrovano.
Tokom renoviranja zbog sanacije štete od vode telo je moralo da se ukloni, što je omogućilo izvođenje CT skeniranja, analize uzoraka kostiju i tkiva i radiokarbonsko datiranje.
Istraživači su utvrdili da posmrtni ostaci pripadaju Francu Ksaveru Sidleru fon Rozenegu, aristokrati koji je bio monah pre nego što je postao parohijski vikar u crkvi Svetog Tome na Blazenštajnu.
Tim je ne samo otkrio da je ranije nedokumentovana metoda balsamovanja odgovorna za sveštenikovo “osušeno stanje” na vazduhu, već je i predložio novu hipotezu o njegovoj smrti i rešio misteriju staklenog predmeta pronađenog u njegovim posmrtnim ostacima.
Brod niotkuda
Brod Hjortspring, izložen u Nacionalnom muzeju Danske u Kopenhagenu, dugo je bio plovilo misterioznog porekla. Arheolozi su prvi put iskopali drveni brod iz močvare na danskom ostrvu Als 1920-ih, više od 2.000 godina nakon što je potonuo. Bio je natovaren oružjem, što sugeriše da je prevozio ratnike sa namerom da napadnu ostrvo.
Do sada nije bilo naznaka o tome odakle je potekao ili koga je prevozio.
Nova analiza materijala broda sugeriše da je putovao mnogo dalje nego što se ranije mislilo, što znači da je napad verovatno bio unapred smišljen. A delimični ljudski otisak prsta pronađen u ostacima katrana mogao bi da pruži direktnu vezu sa jednim od članova posade broda. „Otisci prstiju su veoma retki za ovaj vremenski period i područje“, rekao je vodeći autor studije Mikael Fovel, vanredni profesor i istraživač na odeljenju za arheologiju i antičku istoriju na Univerzitetu Lund u Švedskoj, dodajući da je „pronalaženje jednog na tako jedinstvenom brodu izuzetno posebno“.
Kad smo već kod istorijskih brodova, još jedna nova analiza je pokazala da brod polarnog istraživača Ernesta Šekltona, HMS Endurans, nije bio osuđen na propast zbog polomljenog kormila. Umesto toga, brod je potonuo 1915. godine zbog strukturnih slabosti – a Šeklton je znao za njih i pre nego što je ionako krenuo u svoj polarni san.
Zabluda iz ledenog doba
Pre više od 14.000 godina, jazbina se srušila oko dva ženska mladunca u severnom Sibiru, zarobivši ih. Mumificirani ostaci „Tumat štenaca“, za koje se smatra da su sestre, otkriveni su odvojeno 2011. i 2015. godine. Mladunci su bili toliko dobro očuvani da su još uvek prekriveni krznom, a u njihovim stomacima još postoje tragovi poslednjeg obroka. Istraživači su prvobitno mislili da bi mogli biti rani pripitomljeni psi ili pripitomljeni vukovi koji su živeli blizu ljudi.
Ali nova studija koja analizira genetske podatke i hemijske potpise sugeriše da su štenci Tumata bili mladunci vukova koji uopšte nisu dolazili u kontakt sa ljudima. Istraživanje otkriva složenost određivanja doba kada su psi pripitomljeni i kada su počeli da žive zajedno sa ljudima.
Nesrećna vojska
Kada je Napoleon Bonaparta napao Rusiju 1812. godine, francuski car je predvodio vojsku od preko pola miliona ljudi. Šest meseci kasnije, deo njegovih vojnika – procenjuje se da desetine hiljada – vratio se u Francusku nakon prisilnog povlačenja. Dok se kombinacija bitke, gladi, hladnoće i epidemije tifusa smatrala faktorima skupog, tragičnog gubitka stotina hiljada ljudi, genetski dokazi ukazuju na novooktivene krivce.
„Ranije smo mislili da je samo jedna zarazna bolest razorila Napoleonovu vojsku – tifus“, rekao je vodeći autor studije Remi Barbijeri, postdoktorski istraživač na estonskom Univerzitetu u Tartuu.
Barbijerijev tim je otkrio ranije neotkrivene patogene Salmonella enterica i Borrelia recurrentis (bolest ujeda krpelja) u zubima palih vojnika. Bakterije izazivaju paratifus odnosno druga bolest recidivnu groznicu, što je moglo doprineti smrti vojnika.
Počasna pominjanja
Ove godine, naučnici su takođe dali odgovore na ova zagonetna pitanja:
— Istraživači su konačno identifikovali misteriozni vulkan koji je izazvao erupciju toliko snažnu da je ohladio Zemlju 1831. godine.
— Teško je zamisliti kako bi naši tanjiri za večeru izgledali bez današnjeg krompira, ali odakle je došao? Očigledno je nastalo iz slučajnog susreta sa divljim paradajzom pre miliona godina.
— Kao i kralj Artur, „Pesma o Vejdu“ je nekada bila popularan ep, ali do danas je sačuvano nekoliko stihova. Novodekodirana greška pokazuje da davno izgubljena saga nije bila prepuna natprirodnih bića kako se ranije verovalo.
Tagovi
