Iran je upozorio Donalda Trampa da ne preduzima nikakve akcije protiv vrhovnog vođe zemlje Ajatole Alija Hamneija, samo nekoliko dana pošto je američki predsednik pozvao za okončanje gotovo 40-ogodišnje Hamneijeve vladavine.
„Tramp zna da ako bilo koja ruka agresije bude pružena ka našem lideru ne samo da ćemo iseći tu ruku već ćemo zapaliti njihov svet“, rekao je general Abolfazi Šekaraši, portparol iranskih oružanih snaga.
Ove izjave usledile su pošto je Tramp opisao Hamneija u intervjuu za Politiko u subotu kao „bolesnog čoveka koji treba da vodi svoju zemlju kako treba i prestane da ubija ljude“, i dodao da je „vreme da se traži novo vođstvo u Iranu“.
Tenzije između SAD i Irana su visoke od kada su iranske vlasti nasilno suzbile demonstracije koje su počele zbog posustale iranske privrede 28. decembra. Tramp je zacrtao dve crvene linije za Iran – ubijanje mirnih demonstranata i to da Teheran sprovodi masovna pogubljenja posle demonstracija.
Američki nosač aviona USS Ejbraham Linkoln koji je nedavno bio u Južnom Kineskom moru danas je prošao kroz Malajski moreuz, ključni plovni put koji povezuje Južno kinesko more i Indijski okean, pokazuju podaci koji prate brodove.
Zvaničnik američke ratne mornarice koji nije želeo da mu se navede ime rekao je da taj nosač aviona i tri razarača koja ga prate idu ka zapadu.
Iako mornarički i drugi vojni zvaničnici nisu izričito rekli da grupa brodova ide ka Bliskom istoku, njihovo trenutno usmerenje i lokacija u Indijskom okeanu znači da su samo nekoliko dana od ulaska u taj region, piše AP.
Ne bi bilo prvi put da grupa vojnih brodova raspoređena u Pacifiku bude premeštena na Bliski istok zbog nestablilnosti u tom regionu. Brod Ejbraham Linkoln je preusmeren ka Bliskom istoku 2024. godine, a prošlog juna je naređeno udarnoj grupi brodova USS Nimic da ide u taj region.
Broj ubijenih na protestima u Iranu dostigao je najmanje 4.484 ljudi, prema Novinskoj agenciji aktivista za ljudska prava čije sedište je u SAD. Agencija je bila tačna tokom godina demonstracija i nemira u Iranu, i oslanjala se na mrežu aktivista unutar zemlje koja potvrđuje sve prijavljene smrtne slučajeve. AP navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi tu cifru.
Iako već danima nije bilo protesta postoji strahovanje da bi broj poginulih mogao znatno da se poveća kako informacije postepeno stižu iz zemlje koja je i dalje pod vladom nametnutom blokadom interneta od 8. januara.
Hamnei je u subotu izjavio da je u protestima poginulo“nekoliko hiljada“ ljudi i za to okrivio SAD. To je bila prva naznaka nekog iranskog lidera o razmeri nastradalih.
Takođe je u protestima uhapšeno 26.127 ljudi prema Agenciji aktivista za ljudska prava, a komentari nekih zvaničnika izazvali su strahovanje da bi neki od privedenih mogli da budu pogubljeni u Iranu.
Šef nacionalne policije general Ahmad Reza Radan rekao je da će oni koji se sami predaju dobiti blaži tretman nego oni koji to ne urade.
„Oni koje su prevarile strane obaveštajne službe i koji su postali njihovi vojnici imaju šansu da se predaju. Ako se predaju definitivno će biti smanjenje kazne. Imaju tri dana da se predaju“, rekao je Radan i nije objasnio šta će se desiti kad isteknu ta tri dana.
Tagovi
