U početku beše logos. Reč. Iza reči tačka, pa troslovna, dvoslovna oznaka, pa oznake na različitim pismima, duže od tri slova. I tako nasta internet kojim surfujemo. Ta reč, tačka, oznaka iza tačke omogućila je navigaciju ka lokacijama na mreži na kojima se razmenjivalo znanje, pohranjivale informacije, potom uspostavljala poznanstva, razvijali biznisi. Određeni naziv internet domena danas je svojevrsna generacijska odrednica, na primer myspace.com milenijalcima i delu generacije X. Generacija Z možda nema ovakve superstar domene jer omiljenim sadržajima mahom pristupa kroz aplikacije, a ne kroz pregledač.
Generacije se smenjuju, ali DNS (domain name system) nije promenio svoju svrhu. To je onaj logos da početka priče, od kog se polazi, koji traje i postoji, i koji je suštinski ugrađen u razvoj tehnologija koje su u žiži interesovanja. Na reč „čet“ danas se logično nadovezuje GPT, a interakcija sa mašinom ne podrazumeva samo, kao nekad, razmenu tekstualnih poruka i ponekog emodžija. A ti „četovi“ i te kako su sposobni da u nekoliko sekundi iščitaju sadržaj na određenom nazivu domena, uobliče po zahtevu tekst koji interpretira sadržaj shodno tonu obraćanja na nekoj stranici, obave navigaciju, analizu i sintezu sadržaja.
Popularni AI je još jedna „trka u naoružanju“, borba za dominaciju supersila, multinacionalnih korporacija, startapa kojima je AI ključna reč za privlačenje pažnje investitora. Komentare o vremenskim prilikama zamenile su priče o tome kome će AI „ubiti“ radno mesto, a tim pričama su trenutno ustupile mesto polemike povodom nastojanja Evropske unije za regulacijom AI. Dok neke kompanije najavljuju da će tražiti nova sidrišta na kojima se algoritam može pustiti s lanca, jer lanac o kom EU spekuliše ima premalo ili previše karika, glasne su kritike da se Evropa sopstvenom regulativom gura na začelje kolone tehnološkog razvoja. Pitanje za razmišljanje je prastaro – koliko slobode je previše ili premalo slobode. Da li je loša tehnologija ili nemaran onaj koji je kreira ili neefikasan onaj koji je reguliše?
A gde su tu internet domeni? Osim algoritama koji nude alternativne nazive domena prilikom domenske pretrage – privlačnije, efektnije, sa dijakritičkim znacima ili bez njih, ova industrija naročito ne eksperimentiše sa AI. I ovde postoji pitanje za razmišljanje – može li se eksperimentisati sa logosom? DNS godinama hrani tehnologiju, omogućava razvoj i unapređivanje različitih drugih servisa na internetu koje uzimamo zdravo za gotovo. Protokol napisan pre četrdesetak godina i dalje služi svrsi.
Baš DNS je dokaz da je tehnologija suštinski neutralna, ali da može biti dobronamerna. Sam DNS je godinama postepeno unapređivan zarad povećanja performansi i visoke dostupnosti sajtova. Važna unapređenja ticala su se bezbednosti, te je uvedeno digitalno DNSSEC potpisivanje naziva domena koje je već nekoliko godina omogućeno za nacionalne domene .rs i .срб. Sama upotreba domena je regulisana, postavljene su procedure i prakse koje se primenjuju gotovo univerzalno.
U susret brojnim propisima koje EU uskoro isporučuje, a tiču se interneta i internetom omogućenih tehnologija, evropski registri domena su podsetili na principe zahvaljujući kojima je DNS dobronameran. Ti principi podrazumevaju da i internet nove generacije treba da bude zasnovan na otvorenim standardima, da je nužna tehnološka neutralnost zakonodavca zarad zaštite konkurencije, da regulatorno okruženje mora odražavati duh slobodnog tržišta koje omogućava pouzdan, siguran i bezbedan pristup internetu, a da otvoren internet u konačnici služi ostvarivanju ljudskih prava.
„Domenždije“ nikad nisu učestvovale u „trkama u naoružanju“, možda zato i imaju luksuz da insistiraju na principima. Priče o uslovima registracije domena nećete pronaći na naslovnim stranama, tamo su često mnjenja ChatGPT-a ili DeepSeek-a. Ipak, nije loše zaviriti u nesenzacionalni „domendžijski“ sokak, pa videti zašto ova industrija pruža verovatno najbenigniji servis čovečanstvu otkako je nastao logos.
Tagovi
