Namera Srbije da od ruskih partnera otkupi većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ponovo je postala aktuelna tema nakon izjave direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića da ta želja postoji, ali da ruska strana trenutno nije voljna da proda kompaniju.
Ovo pitanje, koje se periodično otvara, nameće ključnu dilemu: čak i da se ruski partneri predomisle, da li Srbija zaista ima finansijsku moć za takav poduhvat?
koliko uopšte vredi NIS?
Procene vrednosti NIS-a značajno variraju. Dok je tržišna kapitalizacija kompanije na Beogradskoj berzi pre obustave trgovanja iznosila oko milijardu evra, stručnjaci upozoravaju da je ta cifra nerealna.
Prema procenama glavnog brokera Momentum Securities Nenada Gujaničića sa kraja 2024. godine, realna vrednost NIS-a u slučaju prodaje kretala bi se u rasponu od tri do čak četiri milijarde evra.
Na pitanje da li država ima dovoljno novca za ovakvu transakciju, iz Narodne banke Srbije je još ranije odgovoreno da se devizne rezerve ne mogu koristiti u te svrhe, ali da se „može koristiti novac na računima države, na kojima ima dovoljno sredstava“.
gruba računica: za otkup ruskog udela oko 2 milijarde evra
Za početak, treba pretpostaviti da bi Srbija, koja trenutno poseduje 29,87 odsto kapitala, morala da otkupi udele oba ruska partnera. Kompanija Gazprom Neft poseduje 44,85 odsto akcija NIS a Gazprom još 11,3 odsto kapitala.
To bi značilo da je predmet potencijalne kupovine ukupno 56,15 odsto vlasništva.
Ukoliko bi se kao osnova uzelasrednja procena vrednosti kompanije od 3,5 milijardi evra, prostom računicom se dolazi do cifre od 1,965 milijardi evra. Upravo taj iznos, od gotovo dve milijarde evra, predstavlja finansijski izazov koji se postavlja pred državnu kasu.
država ima milijarde na računu…
Najnoviji podaci iz Statističkog biltena Narodne banke Srbije za jun 2025. godine pružaju detaljan uvid u stanje tih računa.
Prema tabeli 4.2, koja prikazuje neto poziciju države kod bankarskog sektora, na kraju juna 2025. godine država je na svojim računima u bankarskom sistemu imala značajna sredstva.
Ukupni depoziti države iznosili su 910.066 miliona dinara, što je po srednjem kursu oko 7,7 milijardi evra. Od toga, dinarski depoziti su činili 390.139 miliona dinara, dok su devizni depoziti iznosili 519.927 miliona dinara.
Ove cifre na prvi pogled sugerišu da Srbija ima i više nego dovoljno sredstava da pokrije trošak akvizicije NIS-a.
…ali milijarde i duguje
Međutim, slika je kompleksnija kada se pogleda „neto pozicija države“. Najjednostavnije rečeno, neto pozicija je kao stanje na porodičnom bankovnom računu: ona pokazuje razliku između onoga što država ima u bankama (depoziti) i onoga što im duguje (krediti).
Ako je pozicija pozitivna, država ima više novca u bankama nego što im duguje. Ako je negativna, dugovanja države prema bankarskom sistemu su veća od njenih depozita.
Prema statističkom izveštaju NBS, neto pozicija države kod bankarskog sektora na kraju juna 2025. godine bila je negativna i iznosila je -6.298 miliona dinara. To praktično znači da, uprkos velikim depozitima, ukupna dugovanja države prema domaćim bankama i NBS neznatno premašuju njena sredstva na računima.
Iako ovo ne znači da novac od depozita nije dostupan, ukazuje na to da bi se za kupovinu NIS-a morao koristiti novac koji je, u širem smislu, već „preklopljen“ dugovanjima na drugoj strani.
država jača uticaj u upravi NIS
Dok se čeka rasplet u vezi sa vlasništvom, Srbija preduzima korake da ojača svoj uticaj u upravljanju kompanijom.
Nedavno je za potpredsednika Odbora direktora prvi put imenovan predstavnik Vlade Srbije, Dragutin Matanović.
Ove promene, kako je saopšteno iz Ministarstva rudarstva i energetike, deo su napora da se ispune zahtevi američkog Ministarstva finansija (OFAC) i da se NIS ukloni sa liste potencijalnih sankcija zbog ruskog vlasništva.
Tagovi
