Ratne zone, uključujući i rat u Ukrajini, predstavljaju veliku pretnju po populaciju pčela, navodi se u izveštaju Univerziteta u Redingu.
Naučnici su naveli da se među 12 najvećih, novih pretnji po jednog od ključnih globalnih oprašivača nalaze i mikroplastika i ulična rasveta, piše Gardijan.
Stručnjaci za pčele sastavili su listu 12 najhitnijih pretnji oprašivačima tokom naredne decenije, objavljenu u izveštaju „Nove pretnje i mogućnosti za očuvanje globalnih oprašivača“ Univerziteta u Redingu.
Naučnici upozoravaju da sve veći broj ratova i sukoba širom sveta šteti pčelama. To uključuje i rat u Ukrajini, koji je primorao zemlje da uzgajaju manje vrsta useva, ostavljajući oprašivače bez raznovrsne hrane tokom cele sezone.
Istraživači su otkrili da mikroplastične čestice kontaminiraju košnice širom Evrope, a testiranje 315 pčelinjih kolonija otkrilo je sintetičke materijale poput PET plastike u većini košnica. Utvrđeno je da veštačko svetlo uličnih lampi smanjuje posete cvetova noćnim oprašivačima za 62 odsto, a zagađenje vazduha utiče na njihov opstanak, razmnožavanje i rast.
Antibiotici, koji se koriste u poljoprivredi, našli su se u košnicama i medu. Takođe je utvrđeno da utiču na ponašanje oprašivača, uključujući smanjenje njihove potrage za hranom i poseta cveću. „Kokteli“ pesticida takođe igraju značajnu i sve veću ulogu; Iako je sada regulisano da se neki pesticidi drže ispod „bezbednih“ granica za pčele i druge divlje životinje, istraživanja su pokazala da mogu da interaguju sa drugim hemikalijama i izazovu opasne efekte.
Profesor Sajmon Pots sa Univerziteta u Redingu, glavni autor izveštaja, rekao je: „Identifikacija novih pretnji i pronalaženje načina za ranu zaštitu oprašivača ključni su za sprečavanje daljeg većeg smanjenja populacije. Ovo nije samo pitanje očuvanja prirode. Oprašivači su ključni za naše prehrambene sisteme, otpornost na klimatske promene i ekonomsku sigurnost. Zaštita oprašivača znači zaštitu nas samih.“
Autori su pozvali na niz mera za zaštitu pčela, uključujući strože zakone koji ograničavaju zagađenje antibioticima koje šteti zdravlju pčela, prelazak na električna vozila kako bi se smanjilo zagađenje vazduha koje utiče na oprašivače, stvaranje staništa bogatih cvećem unutar solarnih parkova i uzgoj useva sa poboljšanim polenom i nektarom za bolju ishranu oprašivača.
Koautorka izveštaja, dr Dipa Senapati, takođe sa Univerziteta u Redingu, dodala je: „Biće potreban trud svih da se pozabavimo ovim pretnjama. Moramo održavati, upravljati i poboljšavati naša prirodna staništa kako bismo stvorili bezbedne prostore za oprašivače. Pojedinačne akcije poput obezbeđivanja hrane i mesta za gnežđenje u našim baštama mogu u velikoj meri pomoći. Ali promene politika i pojedinačne akcije moraju da funkcionišu zajedno kako bi sve, od bašta i farmi do javnih prostora i širih pejzaža, moglo da postane staništa pogodna za oprašivače.“
Tagovi
