Protestna akcija grupe „Žene za promene“ održana je u utorak, 7. oktobra od 17 časova na Trgu slobode u Novom Sadu zbog 13. femicida, koji se dogodio ove godine u Srbiji, piše N1.
„Žene za promene“ naglašavaju da institucije sistema godinama ignorišu upozorenja i predloge ženskih organizacija koje traže efikasne mere zaštite žena od nasilja. Smatraju da je država odgovorna za svaki femicid koji je mogao biti sprečen.
Mira R., Jelena Đ., Aleksandra R., Esma T., Dragica V., Milica B., Branka P., Biljana S., Miroslava P., Ana S.R., Milanka R., Živadinka R., Svetlana Đ. – čitanjem imena 13 žrtava femicida od početka 2025. godine počeo je govor predstavnice aktivističke grupe „Žene za promene“ Maje Vasić, koja je istakla da ova imena treba da ostanu u sećanju i da nikada ne smeju postati samo brojke.
„Trinaest života u proteklih devet meseci je ugašeno. Mučki ubijene, najčešće od strane svog supruga, sina, unuka ili bivšeg partnera. Njih devet je stradalo u svom domu, mestu gde je trebalo da se osećaju najsigurnije. Ne nesrećnim slučajem, ne ‘sticajem okolnosti’ ili greškom, već svesnim, brutalnim ubistvom od strane osobe iz najbližeg okruženja. U pet slučajeva, žrtva je već ranije prijavljivala nasilnika, a njih tri su godinama trpele nasilje koje nisu prijavljivale“, poručila je na protestu Maja Vasić.
Poslednja žrtva izbodena je na smrt u Boljevcu u subotu 4. oktobra, a za ubistvo se sumnjiči njen muž, kojem je u nekoliko navrata bila određena zabrana prilaska supruzi zbog učestalog nasilja nad njom.
„Poslednja među njima, Svetlana Đ, koja kao da nije dovoljno patila zbog gubitka sina od pre 14 godina, doživljavala je konstantno nasilje od strane svog supruga. To nasilje je čak prijavljivala i nekoliko puta izdejstvovala zabranu njegovog prilaska. Ipak, kao da sve to nije bilo dovoljno, ovoj ženi je, nakon samo 20-ak dana života u penziji, umesto prilike da se odmori i zaleči svoje rane, život naprasno prekinut rukom njenog supruga“, rekla je predstavnica grupe „Žene za promene na“ protestu.
O PREDLOGU ZA KRIVIČNO DELO „OBLJUBA BEZ PRISTANKA“
Vasić je ukazala u svom govoru, da živimo u vremenu kada je stepen nasilja u celokupnom društvu „viši nego ikada“ i podsetila na slučajeve koji su se desili u prethodnom periodu.
„Kada se devojkama, studentkinjama lome vilice, nasrće automobilima na njih, a pripadnici policije ih ponižavaju i vređaju na seksualnoj osnovi, skidaju ih do gola i prete im silovanjem, naš pravni sistem se zabavlja podešavanjem jezika“, ocenila je predstavnica „Žene za promene“.
Dodala je da novi predlozi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika uvode novo krivično delo „obljuba bez pristanka“, kao blaži oblik krivičnog dela silovanje.
„Uvođenje ovog novog, po svemu ublažavajućeg po počinioca, krivičnog dela ništa ne bi promenilo za same žrtve sa aspekta krivično-pravne torture kroz koju prolaze, a počiniocima bi donelo šansu da prođu sa blažom kaznom. Umesto da nadležno ministarstvo izmeni definiciju osnovnog oblika krivičnog dela silovanja, tako da ono obuhvata svaki nedobrovoljni seksualni odnos, uključujući i slučajeve u kojima nije bilo fizičkog otpora žrtve, pribegava se potpuno suprotnom rešenju koje može da rezultira samo povećanim nasiljem, koje neretko završava i smrću“, upozorila je Maja Vasić.
„U SVETU POSTOJI VIŠE NAČINA ZA PRAĆENJE LJUDI SA ZABRANOM PRILASKA“
Govor je zaključila rečima da femicid nije neminovnost.
„To je posledica nečinjenja. A država koja ne štiti svoje žene postaje saučesnik u njihovom ubistvu“, smatra Vasić.
Maja Vasić je za portal N1 izjavila da je jedan od najvećih problema u našem zakonodavstvu što femicid ne prepoznaje kao posebno krivično delo.
„A šta je sistemski problem? Između ostalog, što institucije ne rade svoj posao, znači svi oni kojima se žene obraćaju kada trpe porodično nasilje ili bilo koji oblik nasilja, u stvari, nemaju adekvatan odgovor. Mi imamo nekakve procedure koje postoje već sigurno 20 godina, ali jednostavno nisu dovoljne, nisu precizne i često imamo situaciju gde žene koje su prijavljivale porodično nasilje i gde su čak nasilnici imali zabranu prilaska, policija nema nikakav mehanizam da tu zabranu prilaska isprati“, ocenjuje Vasić.
Kako kaže, pored toga se u institucijama, kojima se žene obraćaju za pomoć, nalaze „neosetljivi i neadekvatni ljudi“, što često dovodi do toga da žrtve, koje prijave porodično nasilje, još dodatno budu stigmatizovane.
„I kod poslednjeg femicida imamo slučaj da je počinilac ranije bio u sistemu i postojale su prijave za nasilničko ponašanje, i opet nije ništa sprečeno. U svetu postoji više modaliteta, načina kako mogu da se prate ljudi koji imaju zabranu prilaska. Jezivo je što se naša policija, BIA i ostali bave maltretiranjem, targetiranjem i praćenjem ljudi koji se bune protiv sistema, a oni koji su osvedočeni zlostavljači i nasilnici, o kojima u sistemu postoji dokumentacija, prolaze nekažnjeno sve do trenutka dok ne izvrše femicid. Mora se naći efikasniji način da se zabrana prilaska prati nekom vrstom elektronskog nadzora ili drugim sistemom praćenja“, rekla je za portal N1 članica grupe „Žene za promene“ Maja Vasić.
Tagovi
