Govori verovatno i o ovoj kolumni, ponešto o vremenima koja živimo, a sigurno o izborima koji se povremeno – i povremenije – dešavaju, brzinsko istraživanje koje je autor sproveo na temu: najčešće pominjana knjiga, odnosno najviše citirani (politički) mislilac na ovoj stranici u prethodnih tuce godina.
Nije Džo Stramer, avaj, mada bi bilo lepo, nije ni Dželo Bijafra ni Henri Rolins, a nije, bogme, ni Brana Crnčević ili Čedomir Jovanović, kad smo već kod britkih političkih umova.
Pred svake izbore, tako se namesti, prelistam knjigu Alekseja Jurčaka, profesora antropologije sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, svojevremeno dobitnika nagrade Vejn S. Vučinić za najbolji naučni rad na temu istočnoevropskih i slovenskih studija. Profesor Vučinić, koji je pod stare dane postao i inostrani akademik SANU, preminuo je baš te godine (2005) kada je izašla „Everything Was Forever, Until It Was No More“, a koja se, eto, kao Maraja Keri u decembru, uoči i nakon naših glasanja neizbežno nađe na ovoj stranici.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
