Grenland ide na izbore pre svega zbog interesovanja koje je iznela Amerika za teritoriju ovog ostrva.
Tramp je ponovo pokrenuo priču o prisvajanju Grenlanda, sada s pretnjama o trgovinskim sankcijama i vojnim pritiskom na Dansku.
Analitičari nisu sigurni hoće li premijer Múte Egede i njegova stranka ostati na vlasti, dok opoziciona stranka Naleraq jača podršku zagovarajući nezavisnost i saradnju sa SAD-om, piše Gardijan.
Atmosfera u društvu je napetija nego ranije – po prvi put političari imaju obezbeđenje, a javnost je besna i zbog dokumentarca koji otkriva kako je Danska profitirala od rudarenja u Grenlandu.
Osim toga, nedavne optužbe o lošem postupanju Danske prema Grenlandu dodatno su uzburkale javnost. Otkriveno je da su hiljade žena između 1966. i 1970. godine bile podvrgnute prisilnoj kontracepciji, što je premijer Egede nazvao genocidom.
Trampovo interesovanje za Grenland naišlo je na različite reakcije – dok je Kopenhagen bio u panici, mnogi u Nuuk-u su videli priliku za bolje pregovore s Danskom ili brži put ka nezavisnosti.
Politički analitičari veruju da, iako referendum o nezavisnosti može biti moguć u sledećem izbornom ciklusu, potpuna nezavisnost neće doći brzo – proces bi mogao trajati decenijama.
U međuvremenu, međunarodna pažnja i strani investitori pokazuju sve veće interesovanje za Grenland. Tržište prirodnih resursa procenjuje se na desetine milijardi dolara, a poslovni svet vidi Grenland kao novi ekonomski i strateški centar.
Grenlandski političari upozoravaju da zemlja mora što pre zauzeti jasan stav na globalnoj sceni kako ne bi izgubila kontrolu nad sopstvenom budućnošću.
Tagovi
