Profesor dr Ilker Kahramanoglu je jedan od najeminentnijih turskih i evropskih stručnjaka iz obalasti ginekološke onkologije. Član je Evropskog društva za onkološku ginekologiju i redovni predavač i demonstrator na stručnim skupovima širom Evrope.
Zvanje lekara specijaliste ginekološke onkologije stekao je u Istanbulu, a usavršavao se u nekolikonajboljih klinika u svetu kao što su u Memorial Sloan Kettering Cancer Center u Njujorku, Catholic Hospital in Rome i u Univerzitetskoj bolnici u Lajpcigu. Trenutno predaje studentima na privatnom medicinskom fakultetu u Istanbulu i vodi svoju onkološko-ginekološku polikliniku.. Objavio je preko 100 naučnih i stručnih radova na temu tretmana retkih oblika ginekoloških kancera, HPV prevencije i drugih komplikovanih ginekoloških stanja. Ove nedelje boravio je u Beogradu kako bi radio sa pacijentima kojima je neophodno stručno mišljenje i odgovori na kompleksna pitanja u najosetljivijim trenucima života. U ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik govorio je o dijagnostici i lečenju ginekoloških maligniteta, kao i o važnosti prevencije.
Koja vrsta ginekoloških tumora su po Vašem iskustvu najčešći i koje su životne dobi pacijentkinje koji su najrizičnije?
Najčešće se susrećem i lečim endometrijalni,zatim karcinom jajnika i grlića materice.
Karcinom endometrijuma se uglavnom sreće kod žena starosti izmedju 55-65 godina.Takodje i karcinom jajnika, ali se on može javiti i kasnije, a u nekim retkim slučajevima i ranije u reproduktivnom periodu. Karcinom grlića materice je najčešće dijagnostikovan kod žena u 30-im i 40-im, ali sam se susretao i sa pacijentkinjama u 50-im i 60-im godinama života.
Da li se u poslednje vreme češće srećete sa većim brojem retkih tumora ili sa drugim promenama u kliničkoj slici? kako koristite modernu medicinu u svrhu dijagnoze retkih i kompleksnih ginekoloških oboljenja?
Da, ja se inače bavim lečenjem retkih tumora vulve,gestacijske trofoblastične neoplazme(GTN), vaginalnih i histološki netipičnih karcinoma materice i jajnika.
Klinička slika ovih tumora je varira. Na primer,karcinomi vulve mogu se manifestovati svrabom ,u nekim slučajevima a u drugim mogu proći asimptomatski.GTN uglavnom uzrokuje abnormano krvarenje. Neki retki tumori jajnika su hormonski zavisni.
Dijagnoza i lečenje najviše zavise od stručnosti lekara, korišćenja naprednih dijagnostičkih procedura i konzilijarnog pristupa.
Koji je najbolji vid prevencije? Šta savetujete mlađim, a šta starijom pacijentkinjama?
Karcinomi grlića materice imaju odličan procenat prevencije putem HPV vakcine, kao i testiranjem i ginekološkim pregledom (kolposkopija i Papa test). Prevencija karcinoma endometrijuma je manja standardna i može da ukljuci genetska testiranja za žene sa opterećenom porodicnom anamnezom kancera debelog creva i endometrijuma.Ako se u tim testiranjima nadje genetska mutacija BRCA gena, moze se savetovati salpingotomija kao sto je uradila Andželina Džoli. Neinvazivnom (laproskopskom) salpingotomijom se uklanjaju jajovodi npr. tokom druge operacije abdomena,dobijamo benefite prevencije jer se 80% karcinoma jajnika primarno lokalizuje u jajovodima. Takodje oralni kontraceptivi smanju rizik od oba karcinoma (i jajnika i endometrijuma).
Kakva je praksa u Turskoj, iz oblasti ginekološke onkologije, u poređenju sa standardima Evrope i Amerike?
Turska je medju prvim zemljama, zajedno sa SAD,prepoznala ginekološku onkologiju kao posebnu supspecijalnost. Uz dobro standardizovanu obuku,Turska je među zemljama sa najvećim brojem ESCO(Evropski ginekološko onkološki kongers) akreditovanih centara.
Pomoću tehnologije koja uključuje laparoskopske i minimalno invazivne operacije (robotic surgery) mi smo na istom nivou sa Evropom i Amerikom. Nudimo iste metode lečenja koja su zasnovanja na rigoroznim i proverenim naučnim i kliničkim studijama kao i globalni vodeći centri. Međutim,suočavamo se ograničenjima u vođenju molekularnih istraživanja i opsežnih nasumičnih kliničkih studija. Nedostaju nam biobanke koje se bave proučavanjem ćelija tumora.
Kako Vi gledate na ulogu novih tehnologija ,kao što je AI u prevenciji i lečenju ginekoloških tumora?
AI obećava u ranoj detekciji, naročito kod karcinoma grlića materice i uz podršku papa brisa i kolposkopskog pregleda. Kolposkopija je subjektivna, ali uz dobro obučenog specijalistu za sada je daleko pozdanija od veštačke intteligencije. U budućnosti u kombinaciji sa biomarkerima iz krvnih testova veštačka inteligencija bi mogla da bude od pomoci u ranom otktivanju karcinoma jajnika.
Kakav je Vaš stav u vezi sa imunoterapijom,kao relativno novim načinom lečenja odredjenih vrsta karcinoma?
U današnje vreme mi rutinski testiramo uzorke tkiva kod karcinoma endometrijuma i janika i na taj nacin pružamo mogućnost personalizovanog lečenja. Imunoterpija pojacava sposobnost imunskog sistema da prepozna i nađe kancerogene ćelije. Za sada se koristi kod odredjenih tipova karcinoma endometrijuma i jajnika,kao i kod karcinoma grlića materice koji su se vratili nakon lečenja, tj.recidiva. Ciljana imunoterapija je efikasna i manje toksična.
U Srbiju godišnje u proseku umre 2250 žena od ginekoloških tumora. Imate li neki savet kako bi mogli da smanjimo te brojke?
Uvodjenjem HPV vakcinacije u nacionalni program imunizacije 2022. godine napravljen je ključni korak. Vidljivo smanjenje učestalosti karcinoma grlića materice se očekuje za 5-10 godina. Nacionalni program pracenja (screening) zasnovan na podacima prikupljenim testiranjem na HPV, jednako je značajno. Svaka žena bi trebalo da se barem dva puta u životu testirana HPV.Kada su druge vrste karcinoma u pitanju,redovan osnovni ginekološki pregled,kao i pazljivo praćenje žena sa povećanim rizikom je od vitalnog značaja.
Koliko godina je imala Vaša najmlađa pacijentkinja koju ste operisali?
Operisao sam devojčicu od 11 godina sa karcinomom jajnika, ali sam bio pozvan da asistiram u operaciji tumora jajnika devojčice od 7 godina. S druge strane, operisao sam pacijentkinju od 92 godine sa suspektnom adneksalnom masom i druge sa sarkomom materice.
Tagovi
