Geologija omogućava da putujete kroz vreme i prostor

Šta je to što geolozi zapravo rade, a da većina ljudi to možda ne zna?

Ima li ilustrativnijeg primera za to koliko se (ne) zna čime se bave geolozi od reakcije ljudi koja glasi: „Vi se, zar ne, bavite starinama (arheologijom)? To je tako lepo.“ Ako bi trebalo da objasnim šta mi zapravo radimo, mogla bih da iskoristim suvoparnu definiciju koja kaže da geolozi proučavaju nastanak i sastav Zemlje, procese njenog preoblikovanja i tako dalje, i iz nje opet mnogi ne bi razumeli suštinu našeg poziva već bi ga, u najboljem slučaju, sveli na „skupljanje kamenja“.

Međutim, geologija je duboko isprepletena sa našim svakodnevnim životom. Iako zvuči paradoksalno, upravo je zbog toga apstrahujemo, nesvesni njenog značaja. Na primer, jutros smo koristili pastu za zube i popili neki lek/suplement. U njima se nalaze sprašeni minerali i stene neophodni u farmaceutskoj industriji. Divimo se zlatnom nakitu, a ne pomišljamo koliko je zlato dragoceno zbog svoje visoke elektroprovodljivosti na kojoj počiva primena u elektronici.

Još uvek najdirektnije zavisimo od gline i čvrstog kamena (poljoprivreda, prehrambena, tekstilna, građevinska industrija i drugo), da ne pominjem energente, metale i vodu.

Da bi geološki materijali mogli da se koriste, moramo imati detaljno geološko, kao i rudarsko znanje koje nam omogućava da ove sirovine pronađemo, a zatim i da ih adekvatno ispitamo, eksploatišemo i pripremimo za tehnološke procese. Kao preduslov svih tih saznanja stoji potreba za razumevanjem razvoja Zemlje od njenog nastanka do danas.

Geolozi svoje mesto imaju i u mnogobrojnim multidisciplinarnim istraživanjima, recimo, sa biolozima rade na iznalaženju načina skladištenja ugljen-dioksida tretiranjem određenih stena mikroorganizmima, karakterišu kamen iz bubrega da bi lekar mogao da prepiše adekvatnu terapiju pacijentu.

Naravno, bave se i starinama, proučavaju geološke odlike sirovina od kojih su izrađeni arheološki nalazi i time doprinose boljem sagledavanju arheološkog konteksta artefakata i istraživanog lokaliteta. Primera je nebrojeno.

Koja je uloga geologije kao nauke?

Uloga svake nauke jeste da doprinese razvoju društva i omogući što kvalitetniji život svakom pojedincu. Specifičnost geologije i rudarstva, mogla bi da se ilustruje kroz nekoliko primera. Prvo, tehnološki razvoj naše civilizacije i dalje počiva na korišćenju geoloških resursa (kamen, metal, voda, ugalj, nafta, gas).

Dakle, direktno zavisi od znanja iz geologije i rudarstva. Bez obzira na to što težimo korišćenju obnovljivih izvora energije, recimo vetra, moramo da se složimo da još uvek ne umemo da napravimo elise za vetroparkove od vazduha ili vode, već nam je i dalje za to potreban metal. Sa druge strane, geolozi su ti koji moraju da prepoznaju i predvide hazarde izazvane geološkim procesima poput vulkanizma, klizišta, poplava, cunamija.

Pre neki dan smo svedočili evakuaciji i spasavanju stanovnika sela Blaten u Švajcarskoj zahvaljujući upozorenju geologa da će glečer Berč skliznuti na selo, što se i dogodilo.

Vi ste svoje zanimanje na jedan neobičan način, kroz spoj nauke i umetnosti, predstavili i široj javnosti. Možete li nam reći nešto više o tome?

Verovatno mislite na izložbu fotomikrografija stena (fotografije prizora stena u mikroskopu) „U kamenu svetlosti trag“ i možda delom i na moj hobi, izradu mozaika od kamena. Zbog ovog drugog moram posebno da naglasim da ja nisam umetnica, već da mi „izlet u mozaik“ predstavlja lep izazov, izlazak iz moje zone komfora u nešto novo u čemu se pronalazim. Treniram svoju upornost kroz susret sa kamenom na jedan potpuno drugačiji način nego što je onaj u laboratoriji ili na terenu.

Izložba fotomikrografija koja, uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, već četiri godine putuje po Srbiji, zaista odražava neku vrstu spoja nauke i umetnosti.

Izložene fotomikrografije imaju nazive kao što su „U polju lavande“, „Rasute perle“ ili „Bal pod maskama“ iza kojih se kriju stene poput plavog škriljca, dijabaza i organogenog krečnjaka, koje svojim sastavom i sklopom „pričaju priče“ o geološkim pojavama kao što su podvlačenje tektonskih ploča, promene u brzini kristalizacije magme ili taloženje ljuštura na dnu davno iščezlog toplog mora.

Da li sklonost ka umetnosti utiče na bolje razumevanje geologije?

Rekla bih da je uticaj sklonosti prema umetnosti u razumevanju geologije merljiv, barem kada je reč o meni, počevši od crtanja kao likovne tehnike. Na terenu pored fotografisanja, uvek u dnevniku skiciram i geološke izdanke. A u nastavi je za mene crtanje još uvek neprevaziđena forma učenja.

Najbolja power point prezentacija je kad naoštrite olovku i crtežom objasnite neki geološki proces ili pojavu. Tada i sami uviđate da li ste dobro razumeli to o čemu pričate.

A kada je reč o fotomikrografijama, dileme nema. Tragajući za lepim kadrovima koji bi imali određenu likovnost, nailazila sam i na takve strukturno-teksturne odnose minerala u stenama čiju genezu nisam u tom trenutku razumela i to me je vodilo ka daljim istraživanjima i učenju. Zato sam od samog početka u ovo svoje bavljenje fotografijom kao nekom vrstom umetnosti uvela pravilo: pretvori puku atraktivnost kadra u (sa)znanje i nađi kako da to preneseš drugima na pitak način!

Kako je izgledalo prenošenje naučnog znanja o geološkim procesima u vizuelne prikaze koji imaju umetnički izraz?

Već sam nagovestila gde su se ljubav prema mom pozivu i likovnost spojile – u ispitivanjima stena na polarizacionom mikrоskopu za propuštenu svetlost. Izgled stene u mikroskopu otvara potpuno novu vizuru, ne samo zbog toga što velika uvećanja omogućavaju opservaciju više detalja, već i zbog prisustva interferentnih boja minerala koje su rezultat njihovih optičkih svojstava i koje mineral pokazuje jedino u mikroskopu.

„Zarobiti“ neki geološki fenomen u okularu tako da se u isto vreme zadovolje i didaktički i estetski aspekti tog kadra nije nimalo lako, imajući u vidu da se petrografski preparat (veoma tanki presek stene debljine oko 200 mikrona) postavlja na mikroskopski stočić koji se okreće i tom prilikom se neprestano menjaju i interferentne boje minerala i kadar.

Gotovo je nemoguće vratiti apsolutno isti prizor u vidno polje. Ukratko, za izbor 30 fotomikrografija, pregledala sam bezmalo hiljadu preparata i napravila stotine snimaka. I beskrajno sam uživala u tome.

Kako ljudima opisujete lepotu geologije?

Verujem da bi mnogi odmah odgovorili da geologija pleni geomorfološkim fenomenima – kanjonima, ostacima vulkanskih aktivnosti, pećinama ili hidrološkim objektima poput vodopada. Ali tek kada zavirimo u manje poznati svet geologije, naći ćemo se u pravoj riznici fantastičnih geoloških pojava i procesa.

Za mene je, na primer, lepota geologije to što mi omogućava da putujem kroz vreme i prostor. Kada sam na Ždraljici kod Kragujevca, ja se zapravo nalazim na okeanskom dnu okeana Tetisa od pre 150 miliona godina. Kada kažem da odlazim u Afriku, a u stvari sam otišla tek do Zvornika, to nije laž, jer stene u Podrinju predstavljaju ostatke drevne afričke ploče.

Fascinira me i to što jedan kristal cirkona, veličine oko 100 mikrona, u sebi može da krije zapis o starosti naše planete, ili što fosili algi i foraminifera iz krečnjaka koje sada nalazimo u okolini Bora svedoče o tome da su se „rodili“ u toplom plitkom moru koje je iščezlo u neprekidnom tektonskom preoblikovanju Zemljine kore. Geofizičkim metodama „gledamo“ u sastav terena ispod površine.

Lepota geologije su i inženjerski izazovi – kako pronaći i sačuvati izvore vode, iskoristiti geotermalnu energiju ili zaustaviti klizište. Nemoguće je nabrojati sve lepote nauke o Zemlji, spisak postaje duži sa svakim novim saznanjem koje obično vodi ka novim pitanjima. Zato nema čekanja, krenite u otkrivanje te lepote, počnite sa „čitanjem“ kamena, a Rudarsko-geološki fakultet i ja smo tu da pomognemo, sa radošću!