U nastavku haškog procesa bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju, optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, svedok odbrane Vesli Klark izjavio je da nije znao za zlodela nad Srbima i napade na policiju koje je OVK sprovela pre NATO bombardovanja Srbije 1999.
Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Metju Holing pitao je generala Klarka, tadašnjeg komandanta NATO u Evropi, da li je znao da je u leto 1998. OVK otela 10 srpskih radnika u rudniku Belaćevac kod Prištine i nekoliko desetina Srba iz Orahovca.
„Nisam za to znao“, odgovorio je Klark.
Radnici iz Belaćevca i oteti orahovački Srbi su na spisku žrtava OVK navedenom u optužnici protiv Tačija.
Klark je izjavio i da ne zna za koje je zločine Tači optužen. On je rekao i da nije imao uvid u interne dokumente OVK, niti u njena saopštenja za javnost, kao i da nije znao ni ko su članovi i zapovednici Glavnog štaba OVK, niti komandanti njenih „operativnih zona“.
Svedok je priznao da ne zna ni ko su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, koji su optuženi zajedno sa Tačijem.
U glavnom iskazu, Klark je tvrdio da OVK nije bila organizovana vojska i da Tači nije bio njen komandant, već politička ličnost.
KLARK: „TO NIJE POKAZATELJ DA JE POSTOJALA KOMANDA I KONTROLA“
Osvrćući se na Klarkovu izjavu da je OVK „radila sitne stvari“ na koje su srpske vlasti „brutalno uzvraćale“, tužilac Holing je svedoku citirao saopštenje Glavnog štaba OVK – da je ta albanska formacija 11. i 12. septembra 1997. sprovela „koordinisani napad na 12 srpskih policijskih stanica uz upotrebu ručnih bacača“.
General Klark je odgovorio da to saopštenje nije nikada video i da za te napade nije znao.
Ručne bacače za tu akciju, na Kosovo je doneo sam Tači, prema ranijoj izjavi saoptuženog Redžepa Seljimija.
Klark je u sudnici, međutim, pretpostavio da je OVK ručne bacače „verovatno dobila od Srba“.
Iz knjige o OVK, na kojoj je, između ostalih, sarađivao i sam Tači, zastupnik optužbe je pročitao da je jedan „strateški cilj“ OVK bio „eliminacija ključnih osoba“ u srpskoj policiji i vojsci, „uključujući i Albance kolaboracioniste“.
Po istom izvoru, kako je citirao tužilac Holing, drugi glavni cilj OVK bilo je izazivanje međunarodne simpatije i podrške predstavljanjem srpskih snaga kao agresorskih.
„Nisam znao za to, ali ima smisla da je OVK imala nameru i ciljeve… Znali smo da to nisu ljudi koji tek tako pucaju na policiju, da imaju neku strategiju. Ali to nije pokazatelj da je postojala komanda i kontrola“, prokomentarisao je Klark, ostajući pri iskazu da OVK nije bila organizovana vojska.
„UBILI SMO 80 NEVINIH LJUDI“
Tači je u istoj knjizi, po rečima tužioca, bio opisan kao veza između albanske dijaspore i OVK, ali i „kao borac“ koji je „redovno učestvovao u borbama“ i bio blizak jednom od osnivača OVK Ademu Jašariju.
„Vi niste znali da li se Tači borio ili ne. Samo su vam rekli da je on političar“, sugerisao je tužilac Holing.
„Tako je“, odgovorio je Klark.
Upitan da li je NATO imao pogrešne obaveštajne podatke tokom bombardovanja Srbije s proleća 1999. godine, general Klark je kazao da je Alijansa „ubila 80 nevinih ljudi“ kada je bombardovala objekat za koji je pretpostavila da je „regionalni štab“ srpskih snaga.
„To je bio sabirni centar koji su vodili Vojska Jugoslavije ili MUP. Držali su Albance u jednoj zgradi koja je bila okružena srpskim vozilima. Mi smo procenili da je ta zgrada regionalni štab srpskih snaga i udarili smo na nju. Ispostavilo se da smo ubili 80 nevinih ljudi“, ispričao je američki general.
Dok ga je ispitivao tužilac, Klark je negirao da je u leto 1999. naredio komandantu Kfora, britanskom generalu Majku Džeksonu, da preuzme prištinski aerodrom na kojem su već bili ruski vojnici.
Iako je u svojoj knjizi „Vođenje modernog rata“ napisao da mu je Džekson tada rekao da „ne prima naređenja od njega“ i da „neće izazvati treći svetski rad radi njega“, Klark je to u sudnici negirao.
„Nije to rekao kako piše u knjizi, bilo je mnogo manje provokativno… Ja Džeksonu nikada nisam dao naređenje… Nikada Džeksonu ne bih naredio nešto što on nije bio voljan da uradi“, objasnio je Klark.
Kao poslednji, sedmi, svedok Tačijeve odbrane, general Klark će sutra nastaviti da odgovara na pitanja tužioca.
O OPTUŽNICI
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Tagovi
