„Dugo ste čekali, počnite!“ Ovako je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, 24. novembra 2013. putem video-linka iz Palate „Srbija“, dao znak za početak izgradnje „Južnog toka“ kroz Srbiju.
Zavarivanjem prvog spoja cevi na gasovodu u Šajkašu kod Novog Sada svečano je najavljena budućnost koja će Srbiji obezbediti energetsku sigurnost. NIS je i prodat 2008. po “povoljnoj“ ceni Rusima i zbog “Južnog toka“ i zbog ruske odbrane srpskih interesa u vezi s Kosovom u Ujedinjenim nacijama i gde god se može.
Iz novembra te 2013. Tomislav Nikolić teško da je mogao zamisliti energetsku nesigurnost Srbije 2025. te da će na slavu Đurđic te godine, takođe novembra, na istom mestu – u Palati “Srbija“ (zgradi bivšeg Saveznog izvršnog veća – Vlade SFRJ), biti održana proširena sednica Vlade sa temom sudbine NIS-a, odnosno odlaska Rusa iz vlasništva te kompanije. Dan ranije iz Predsedništva je najavljeno da će Vučić, na poziv premijera Đura Macuta, prisustvovati sednici Vlade u Palati „Srbija“ što naravno ne znači da je Macut mogao i da ne pozove Vučića.
Na vanrednoj sednici Vlade, na Đurđic, iako je bila proširena, zjapeći se osetila praznina – da nema u proširenom sastavu kao podrške patrijarha Porfirija, da nema Milorada Dodika i da nema glasa Aleksandra Vulina koji valjda najbolje zna šta Rusi nameravaju, odnosno koliki je zaista srpski manevar u odnosu prema ruskom partneru.
***
Bez toga sva uveravanja koja je od Vučića i kolege Marka Đurića dobio ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful – da je Srbija jasno okrenuta putu ka Evropskoj uniji – deluju formalno. Ako je nemački šef diplomatije izjavio da će Srbija na izborima odlučiti kojim će putem ići i da nema sumnje da će to biti omogućeno, to znači da trenutno ne postoji dvotrećinski konsenzus u Srbiji za EU koji je postojao kad su se naprednjaci dočepali vlasti. Iako bi se po programima partija i bitnih aktera na sceni to moglo naivno zaključiti.
No dobro. Bili su Porfirije i Dodik i na mnogo manje bitnim ceremonijama gde se insistiralo na takozvanom nacionalnom jedinstvu pred velikim izazovima. Ovoga puta, i to na Đurđic, srpski narod je ostao uskraćen za njihovo mišljenje. Ako su mogli da imaju mišljenje o „obojenoj revoluciji“ u Srbiji, mogli su i o sudbini NIS-a. Bar dobro poznaju Ruse. Istog dana, međutim, tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije u crkvi na beogradskoj Staroj Bežaniji, poglavar Srpske pravoslavne crkve ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere. Ni između redova ove relativno hermetične teološke tematike nije se dalo naslutiti šta će biti u odnosima sa Rusima. Cinici kažu da se Vučić nedavno sreo sa Dodikom da traži da mu ovaj pomogne u kontaktu sa Amerikancima. Sad verovatno Macut nije ni zvao Dodika. Kao ni Porfirija.
Pa samo mesečak dana ranije, obraćajući se zvanicama na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva, Aleksandar Vulin, saborac i jedan od najuticajnijih ideologa Vučićevog režima, rekao je da je Srbija jedina zemlja van granica bivšeg Sovjetskog Saveza u kojoj je Rusko istorijsko društvo, sa jakim vezama u Kremlju, otvorilo ogranak.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 20. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
