Nema gluplje stvari od objašnjavanja nekome za koga bi trebalo da navija. Ili protiv koga. Ta je stvar lična, kao unutrašnjost gaća. Čak i ako igraju Hrvati.
Kada je Hari Kejn u četvrtfinalu protiv Francuske promašio svoj drugi penal na utakmici, naravno da su eksplodirali od sreće pabovi u Belfastu, naravno da se slavilo u Glazgovu, naravno da je po šanku vlažnom od piva klizao vlasnik luksuznog restorana u Kardifu. Sve smo te snimke nepatvorene radosti, jer je komšiji crkla krava, videli uz opis „eto vidite da ne mora da se navija za komšije“.
Naravno da ne mora. Kao što ne mora da se navija ni protiv njih.
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
