Evropa mora da poveća pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako ne bi krenula dalje autoritarnim putem, piše u uvodniku Fajnenšel tajmsa.
List navodi zabrinutost zbog stanja u zemlji i povlačenja demokratije, dodajući da postoji bojazan da će Srbija postati kao Gruzija, „lažna demokratija pred kojom EU ne može ništa“.
Šta piše u uvodniku?
„Nakon otprilike decenije na vlasti, veterani autoritarne vlasti se neizbežno suočavaju sa raskrsnicom: da li da pojačaju represiju, učvrste svoj krug prijatelja kapitalista i ugušiti ako je uopšte ostalo bilo kakvih nezavisnih medija, ili da se priklone pozivima opozicije na reforme. Ovo se mnogo puta dešavalo širom sveta u decenijama posle Hladnog rata. Autokrate se gotovo uvek odlučuju za prvi pristup i postaju tvrdokornije. Sada, sa antivladinim protestima na ulicama glavnog grada Beograda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočava se sa ovim izborom“, navodi se na početku uvodnika.
„Osam godina kao predsednik, a pre toga kao premijer, vladao je sve više intervencionistički, ali vodeći više upravljanu demokratiju nego potpunu autokratiju. Vučić je izvodio slično lukavo balansiranje na globalnoj sceni. Imao je srdačne odnose sa Moskvom, a da nije bio toliko prijateljski nastrojen da bi razbesneo EU i Sjedinjene Države; zatvarao je oči pred prodajom srpskog oružja Ukrajini. Ubeđivao je Peking za milijarde dolara investicija u industriju i infrastrukturu.
Iako je Srbija i dalje samo kandidat za članstvo u EU, Vučić ima bliske veze sa liderima bloka, kao što su francuski predsednik Emanuel Makron i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, između ostalog i kroz mogućnost da evropske rudarske kompanije eksploatišu neiskorišćena nalazišta litijuma u zemlji kako bi podstakle težnju Evrope ka većoj energetskoj nezavisnosti. Takođe je izgradio dobre odnose sa bliskim saradnicima Donalda Trampa tokom prvog mandata američkog predsednika“, navodi se dalje u tekstu.
„Ponestaje mu puta“
U uvodniku se dalje konstatuje da „Vučićeva rutina „balansiranja“ možda zaslužuje da je prouče druge države koje se oslanjaju na više strana. Ali, kod kuće mu ponestaje puta jer su frustracije zbog njegove neodgovorne i netransparentne vladavine prerasle u proteste“.
„Iskra je bilo urušavanje nadstrešnice železničke stanice prošlog novembra u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 ljudi.
Stanicu su renovirale kineske kompanije u okviru kineske inicijative „Pojas i put“. Vučićevi protivnici za urušavanje krive državnu korupciju, loše upravljanje i slab nadzor, što vide kao obeležja njegovog režima.“
Od novembra, demonstranti povremeno izlaze na ulice u velikom broju, a od nedavno pozivaju na prevremene izbore, navodi se dalje u uvodniku.
„Prošle nedelje su održani najnasilniji protesti do sada, sa sukobima sa policijom u nekoliko gradova. Tokom godina, Vučić, ekstremni nacionalnista u mladosti, iskoristio je pan-srpsko raspoloženje i iredentizam kod srpskih manjina u susednoj Bosni i na Kosovu kako bi učvrstio podršku. Ali, ta karta možda gubi svoju moć.“
Ono što uredništvo zaključuje, „Vučić bi teoretski još uvek mogao da ukine ograničenja za medije koji nisu u vlasništvu države, otvori politički teren za opoziciju i pokrene istinski nezavisne istrage o skandalima poput kolapsa stanice u Novom Sadu. Takvi potezi bi takođe pomogli u nastojanju Srbije, koja je u dugom zastoju da se pridruži EU. Ali, reforme nisu put kojim autokrate idu: Vučić se ponaša tipski i jače se obračunava“.
U zaključku, list navodi:
„EU i Velika Britanija su mu predgo popuštale. Real politika je održavala želju da Srbija ne sklizne u rusku orbitu. Ali, ovaj pristup više nije održiv. Vučića treba pritisnuti da bude odgovorniji i da održi istinski fer izbore; ovo je svakako neophodno za svaku nadu u učlanstvo u EU“, konstatuje list i upozorava da alternativa nije dobra:
„Alternativa je da će Srbija skliznuti putem kojim je nažalost krenula Gruzija, postajući lažna demokratija nad kojom EU nema uticaja i o čijim ekscesima ne može ništa više nego da izdaje protestna saopštenja.“
Uvodnik u zaključku imenuje i krivca u slučaju da Srbija bude „puštena niz vodu“.
„Čini se da je Amerika za sada napustila balkansko područje. Ali, Velika Britanija i EU nisu. Trebalo bi da deluju i iskoriste svoj ekonomski uticaj. Ako to ne učine i Srbija krene dalje autoritarnim putem, krivi neće biti samo Vučić, već i njegove zapadne pristalice koje skreću pogled“, zaključuje se.
Tagovi
