Bila je poslednja nedelja septembra, treći dan nakon dolaska još jedne jeseni, i dan kada se sunce pojavilo u šest sati i dvadeset i sedam minuta, a sat i po kasnije, dakle, tačno u osam sati ujutru, u trpezariji je konačno sve bilo onako kako odavno nije bilo, dakle, mirno. Iz kuhinje je dolazio miris od kojeg su se mnogi već odvikli, pored šporeta je stajao komšija Kinez Li, pripremao je hranu, imao je i kapu na glavi, a nožem u ruci je seckao razno povrće i druge namirnice. Za stolom u trpezariji, sedeo je Mate, ispred njega se ponovo nalazio laptop, i nešto je pisao.
CEO TEKST NOVE KOLUMNE SRĐANA VALJAREVIĆA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 29. SEPTEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
