Francuska i Belgija danas priznaju Palestinu

Očekuje se da će Francuska i Belgija danas zvanično priznati palestinsku državu na konferenciji UN.

Nova priznanja dolaze nakon jučerašnjih saopštenja iz Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije i Portugala, poteza koji je izazvao oštre kritike Izraela i njegovog najbližeg saveznika, Sjedinjenih Američkih Država.

MAKRON: PRIZNANJE PALESTINE PRVI KORAK KA PREKIDU VATRE I OSLOBAĐANJU TALACA

Konferencija, čiji su domaćini francuski predsednik Emanuel Makron i prestolonaslednik Saudijske Arabije Muhamed bin Salman, ima za cilj unapređenje rešenja sa dve države. 

Francuski predsednik Emanuel Makron, izjavio je da je „prepoznavanje palestinske države danas jedini način da se nađe političko rešenje za situaciju koja mora da se okonča“.

On je dodao da je priznanje početak političkog procesa, nakon čega očekuje potpisivanje sporazuma o prekidu vatre, puštanje na slobodu svih talaca i obnavljanje dopremanja humanitarne pomoći u Gazu.

Makron se takođe osvrnuo na optužbe američkog ambasadora u Francuskoj, Čarlsa Kušnera, da Makron ne čini dovoljno da bi zaustavio antisemitizam u Francuskoj. Makron je odgovorio da su takvi komentari nedolični, dodajući da njegovo protivljenje ratu u Gazi i zalaganje za priznanje Palestine nemaju veze sa antisemitizmom.  

prevo: potrebno „zavrnuti ruku“ izraelskoj vladi

Belgijski premijer, Maksim Prevo, najavio je Belgijsko priznanje palestinske države još početkom ovog meseca, i tad rekao da će uvesti sankcije Izraelskoj vladi.

Prevot je danas pred put u Njujork na sednicu UN, izjavio je da je priznanje palestinske države proces u dva koraka:

„Političko priznanje, koje je snažan diplomatski signal, s obzirom na trenutne izazove i stavove Izraela. Potom će doći i trenutak za pravno formalizovanje kroz kraljevski dekret, a to će se dogoditi u drugoj fazi.“

„Ono što je važno je poslati snažnu poruku na međunarodnoj sceni“, rekao je Prevot i istakao simboličan značaj akcije, koji je praćen sankcijama protiv Izraela i slanjem humanitarne pomoći kao odgovor na hitnu situaciju.

„Iako je pitanje priznanja zauzelo mnogo prostora u medijima i među građanima, što je i normalno i važno, to ipak danas nije najhitnije ako želimo da pružimo hranu onima koji su gladni. Moramo delovati kroz sankcije prema izraelskoj vladi, kojoj je potrebno „zavrnuti ruku“ kako bi humanitarna pomoć napokon masovno mogla da se isporuči u Gazu“, rekao je on.

ZA NEMAČKU PRIZNANJE NA POSLEDNJEM MESTU, BARO KAŽE DA JE DANAS VELIKI DAN ZA MIR

Ministar spoljnih poslova Nemačke, Johan Vadepul, izneo je nešto drugačije stanovište od predsednika Makrona. 

On je pred put na sednicu Ujedinjenih nacija izjavio da će „dogovor o rešenju sa dve države dozvoliti da Izraelci i Palestinci žive u miru, bezbednosti i dostojanstvu“.

„Za Nemačku, prepoznavanje Palestinske države dolazi na kraju procesa. Ipak, proces mora početi sada“, dodao je Vadepul. 

Francuski ministar spoljnih poslova, Žan Noel Baro, izjavio je da je danas „veliki dan za mir“. 

„Odluka koju će predsednik (Makron) predstaviti ovog podneva na sednici Ujedinjenih nacija je simbolična. momentalna, politička odluka, koja pokazuje posvećenost Francuske rešenju sa dve države“, rekao je Baro. 

VELIKA BRITANIJA: HAMAS BEZ ULOGE U BUDUĆNOSTI GAZE, IZRAEL NE SME DA ANEKTIRA ZAPADNU OBALU

Izrael i SAD, dve od sve manjeg broja zemalja koje ne priznaju palestinsku državu, biće primetno odsutne. SAD su, navodno, takođe odbile putne vize predsedniku Palestinske uprave Mahmudu Abasu i više od 80 drugih zvaničnika, sprečavajući njihovo lično prisustvo na događaju.

Britansko priznanje, koje predstavlja veliki zaokret u njihovoj spoljnoj politici, ministar spoljnih poslova za Bliski istok Hamiš Falkoner okarakterisao je kao „najbolji put ka miru“. 

Falkoner je izjavio da je cilj sprečiti ponavljanje napada od 7. oktobra i sukoba koji su usledili u Gazi, dodajući da bi demilitarizovana palestinska vlada izolovala Hamas, koji, kako je rekao, „nema ulogu u budućnosti Gaze“.

Državna sekretarka za spoljne poslove Velike Britanije, Ivet Kuper, rekla je da Izrael ne sme da anektira delove Zapadne obale kao odmazdu za priznanje palestinske državnosti od strane Ujedinjenog Kraljevstva.

Upitana da li je zabrinuta da će Izrael ovu deklaraciju iskoristiti kao izgovor za aneksiju delova Zapadne obale, Kuperova je rekla da je svom izraelskom kolegi jasno stavila do znanja da on i njegova vlada to ne smeju da učine.

Ona je dodala: „Jasno smo poručili da je ova odluka, koju donosimo, najbolji način da se poštuje bezbednost Izraela, kao i bezbednost Palestinaca.“

IZRAELSKA OPOZICIJA: PRIZNANJE PALESTINE DIPLOMATSKA KATASTROFA

Uprkos sve većoj međunarodnoj podršci, izraelski premijer Benjamin Netanjahu javno je izjavio da se palestinska država „neće desiti“. 

Sa Netanjahuovim stanovištem se aparentno slažu skoro svi akteri Izraelskog političkog života, gde čak i opozicioni lideri osuđuju nedavna priznanja kao „diplomatsku katastrofu“.

Jair Golan, jedan od najglasnijih kritičara rata vlade protiv Hamasa u Gazi, je „razgovor o palestinskoj državi“ opisao kao „destruktivan“.

Iako većina od 193 članice UN već priznaje palestinsku državu, nedavna saopštenja su pokrenula debatu o tome kakav će opipljiv uticaj imati na situaciju na terenu u Gazi i na Zapadnoj obali.