Ne prestaje to sa sportistima i šta su pevali. Evo i malopre je neko okačio košarkašku reprezentaciju, našu, tada našu, jugoslovensku iz 1978. u emisiji kod Milene Dravić i Dragana Nikolića. Okačili da pokažu kako je to nekada bilo sve lepše i dostojanstvenije. Milena i Dragan a košarkašima u studiju peva Đorđe Balašević. Tako ide ta evolucija pesama i dočeka sportista. Koliko god se ljudi na mrežama čudili i zgražavali nad snimcima i plej-listom koju su pevali, te pesme su uvek presek onoga što slušaju većinom i oni koji su ispod balkona na dočecima i skandiraju ovima gore. Setili su se juče kako je godinama pesma sa dočeka bila „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ a danas je to Baja Mali Knindža.
U tolikim postovima i komentarima retko ko je izbacio bilo šta osim čuđenja, a sve pojave traže analizu pa su se neki odmetali da kažu da se decenijska kulturna „radijacija“ oslikava i na društvo, a i sportisti pa i košarkaši su deo tog društva, pa što bi bili različiti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
