Možda je to i profesionalna deformacija, ali u svakoj zemlji prvo kupim novine, ponekad uključim nacionalnu TV, kako bih stvorio sliku. Marko je prošle nedelje doneo nekoliko portugalskih novina: Sabado, Visao, i bio sam u šoku, ajde što sam odlučio, po 15. put, da prvo tamo odem, nego što sam danima bio pod utiskom da bih voleo da živim, i radim, u zemlji koja postoje novine koje mogu da izdvoje 24 strane kad umre Pele.
Zatim je izašao izveštaj britanske neprofitne organizacije Indeks cenzure.
Portugalija je stavljena u prvu grupu najslobodnijih zemalja, a Srbija u šestu. Meni je to bilo jasno na prvo prelistavanje. Ocene je davao kompjuter, u tri oblasti: akademska, digitalna i medijska, i moja zemlja bi bila u grupi 7, narandžasto, da nije digitalnih medija, grupa 4.
Bio sam tužan, kao fado!
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
