Evropska unija odlučila je da na neodređeno vreme blokira pristup stotinama milijardi evra sredstava ruske Centralne banke koja se nalaze u evropskim finansijskim institucijama.
Ovaj potez, koji suštinski menja dosadašnju praksu obnavljanja sankcija na svakih šest meseci, ima za cilj da osigura dugoročnu finansijsku podršku Ukrajini i zaobiđe političke blokade unutar same Unije.
Savet EU je saopštio da je odluka doneta po hitnom postupku kako bi se ograničila šteta po ekonomiju Unije, jer bi u suprotnom Rusija ta sredstva koristila za nastavak agresije.
Pravni lavirint
Uoči glasanja, mediji su postavljali pitanje zašto Evropa jednostavno ne oduzme ovaj novac i pošalje ga Kijevu.
Ukupna vrednost zamrznute imovine iznosi oko 210 milijardi evra, od čega se čak 193 milijarde nalaze u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear. Direktna konfiskacija državne imovine kršila bi princip suverenog imuniteta i međunarodno pravo, što bi moglo da uzdrma poverenje u evro kao rezervnu valutu i destabilizuje globalni finansijski sistem.
Umesto oduzimanja, Brisel se odlučio za model reparacionog zajma. Imovina ostaje zamrznuta kao garancija za kredit od oko 50 milijardi evra koji će biti isplaćen Ukrajini. BBC prenosi reči ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji smatra da je jedino fer da se ta sredstva iskoriste za obnovu onoga što je Rusija uništila.
Do sada je EU koristila samo takozvane „neočekivane profite“ od kamata na ovu imovinu, što je u 2024. godini iznosilo oko 3,7 milijardi evra, ali Kijevu je potrebno znatno više.
Otpor unutar Unije
Donošenje ove odluke nije prošlo bez političkih trvenja. Mađarska i Slovačka, zemlje sa vladama koje se smatraju bliskim Moskvi, oštro su se protivile.
Premijer Mađarske Viktor Orban optužio je Evropsku komisiju za sistematsko silovanje evropskog prava, tvrdeći na društvenim mrežama da su evropski lideri sebe postavili iznad zakona kako bi finansirali rat koji se ne može dobiti.
Slovački premijer Robert Fico upozorio je u pismu predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti da bi korišćenje ovih sredstava moglo direktno ugroziti mirovne napore Sjedinjenih Američkih Država.
Kako bi zaobišla potencijalni veto ovih zemalja, EU je iskoristila član 122 svojih ugovora, koji dozvoljava donošenje odluka kvalifikovanom većinom u hitnim ekonomskim situacijama. Time je sprečeno da Budimpešta i Bratislava svakih šest meseci ucenjuju blok prilikom glasanja o produženju sankcija.
odgovor rusije
Posebnu težinu u pregovorima imala je pozicija Belgije. Budući da se gotovo sav novac nalazi u njenoj nadležnosti, Brisel je straho
vao da bi mogao ostati usamljen u slučaju pravnih tužbi. Izvršna direktorka Eurocleara Valeri Urban upozorila je da bi neoprezno rukovanje ovim novcem moglo imati nesagledive posledice. Belgijski premijer tražio je čvrste garancije da njegova zemlja neće snositi troškove odštete ako Rusija dobije sporove na sudovima.
Moskva je već reagovala podnošenjem tužbe protiv Eurocleara pred ruskim sudom, nazivajući poteze Evrope nezakonitim i krađom.
Ipak, evropski zvaničnici, poput nemačkog kancelara Fridriha Merca, ističu da će ova imovina omogućiti Ukrajini da se efikasno zaštiti, dok agencija AP navodi da je ovo ključni korak da se osigura pomoć Kijevu bez obzira na ishod političkih previranja u Vašingtonu.
Tagovi
