Srbija se suočava sa potencijalno značajnim posledicama po budžet kada je reč o situaciji sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ali država raspolaže dovoljnim finansijskim rezervama za eventualne intervencije, ocenio je Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke u Srbiji.
On je uoči prezentacije izveštaja Svetske banke „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“ podsetio da se naša država i ranije suočavala sa visokim troškovima saniranja problema u preduzećima poput EPS-a, Srbijagasa ili Er Srbije.
„Nadamo se da ovog puta neće doći do toga“, rekao je Šestović.
Visoki depoziti kao „sigurnosni pojas“
Prema njegovim rečima, dobro je da su depoziti koje država ima veoma visoki, preko četiri milijarde evra.
„To znači da može da odreaguje ukoliko je zaista neophodno, ili da se izvrši kupovina dela NIS-a ili da se izvrši neka interventna nabavka derivata ili nafte“, objasnio je Šestović.
Kada je reč o uticaju na javne finansije, ekonomista Svetske banke ne očekuje pad prihoda od akciza i PDV-a, jer procenjuje će se naplata na promet derivata nastaviti bez obzira na to ko obavlja prodaju.
Ipak, upozorava na verovatan gubitak prihoda od poreza na dobit, koji je NIS do sada redovno izmirivao.
„To bi verovatno nestalo i to bi bio jedan od prvih direktnih uticaja u 2026, odnosno već delimično u ovoj godini“, objasnio je Šestović.
On je zaključio da je u ovom trenutku teško proceniti ukupne ekonomske efekte, jer nije poznato da li će se u budućem scenariju uvoziti sirova nafta za preradu u Srbiji ili gotovi finalni proizvodi.
Tagovi
