Bio je četvrtak, tri je posle ponoći, a samo nekoliko sati ranije, dakle, u sredu uveče, Fric i Dobrila su se vratili u Beograd, sa Korčule. Istog dana se i Mate vratio u Švajcarsku. Dok su bili na aerodromu u Ćilipima, kod Dubrovnika, rekao je da ima tamo još nešto da završi, svima je to saopštio, i otišao je na let za Cirih. Fric mu je tada doviknuo: „Više bih voleo da bar jednom hrabro izgovoriš: promašen sam čovek, odbacujem sve staro, započinjem novi život!“ Tu je Mate ubrzao korak i udaljio se. Dobrila je dodala: „Nisam više sigurna šta me manje zanima u životu, ovaj debil koji urla na aerodromu ili ovaj mlađi debil koji samo sere o svom životu.“ Onda su Kinez Li, Profesor filozofije, Poštar, Dobrila i Fric, ušli u avion za Beograd, i odmah nakon sletanja u Surčinu svako je pokupio svoje stvari, i razišli su se, otišli su svojim putem, kako se to prozaično kaže.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI NA SVIM KIOSCIMA, DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 14. SEPTEMBRA
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
