Kraj godine donosi potrebu za novim počecima, ali i želju da je završimo na način koji nas inspiriše i pokreće. Upravo iz te ideje nastao je Resolution Run, novogodišnja trka od 5,5 kilometara koja u Beogradu već prerasta u tradiciju – ritual zajedništva, dobre energije i ličnih “rezolucija”. Ove godine, po prvi put, Kalemegdan postaje domaćin trke i pretvara se u scenu na kojoj se susreću istorija, praznični duh i sportski entuzijazam.
Dušan Nedić, osnivač BRAVEHEARTS trkačkog kluba, foto: Stefan Simović
O tome kako je ovaj događaj nastao, zašto okuplja sve više ljudi i šta Resolution Run zapravo predstavlja, razgovarali smo sa Dušanom Nedićem, osnivačem BRAVEHEARTS trkačkog kluba i čovekom čija je ideja jednostavna, ali moćna: da Beograd dobije pozitivan, aktivan novogodišnji ritual koji motiviše, inspiriše i povezuje. U iskrenom razgovoru otkriva kako trčanje oblikuje karakter, na koji način zajednica nosi duh njegove organizacije i zbog čega je važno da sportisti jedni drugima budu oslonac.
Resolution Run, koji se održava 27. decembra, ove godine ima i posebnu misiju; deo sredstava od startnina namenjen je kampanji „Srce na Savi“, u znak podrške jedinom univerzitetskom veslačkom klubu u Srbiji. A svi koji odluče da godinu završe trčanjem, hodanjem ili nordijskim hodanjem kroz kalemegdanske ulice, poneti će sa sobom više od rezultata: energiju za nove početke.
Kako je nastala ideja za Resolution Run i šta je bila vaša početna misao kada ste odlučili da ga pokrenete?
Stvari koje volimo da radimo su jedinstvena kombinacija kretanja, zajedništva i dobre organizacije. Pomislili smo da bi trčanje za Novu godinu moglo upravo to da spoji: novu energiju, simboličan početak i dobro društvo. Ideja nam je bila da Beograd dobije jedan pozitivan, aktivan novogodišnji ritual, događaj koji će postati obeležje praznika, nešto čemu se ljudi vraćaju svake godine.
BRAVEHEARTS tim, foto: Martin Sarovski
Šta želite da učesnici ponesu sa ove trke: rezultat, zajedništvo, novi početak?
Pre svega želimo da ponesu energiju za nove poduhvate. I one trkačke, i one koji se dešavaju van staze. Ako trka nekome donese motivaciju da započne svoju “rezoluciju“, onda smo uradili pravu stvar.
BRAVEHEARTS Club postoji već neko vreme. Kako biste opisali njegov duh i filozofiju?
Verujem da klub ima specifičnu kombinaciju ljudi koji žele da napreduju, ali jednako žele i da brinu jedni o drugima. Ta kombinacija stvara duh koji se pokazao izuzetno otpornim na razne izazove. Ne samo da nas ne zaustavljaju, već zapravo kroz njih rastemo. To je za mene suština BRAVEHEARTS-a: zajednički napredak sa svrhom.
Kakva je zajednica koja se okupila oko kluba? Ko su vaši “brave hearts”?
Naš klub okuplja najrazličitije ljude, po godinama, zanimanjima i sportskim iskustvima, ali zajedničko im je nešto što se ne uči lako: topla i neposredna priroda, ali i karakter koji zna da istraje. To su ljudi koji stoje iza svojih vrednosti i ciljeva, ali istovremeno imaju kapacitet da podrže druge. To je, u pravom smislu, “braveheart“ karakter.
Foto: Dino Halilović
Koliko je za vas lično trčanje samo fizička aktivnost, a koliko način života i mentalne higijene?
Kada sam kao srednjoškolac počeo rekreativno da trčim, doživljavao sam to samo kao povremeni trening. Ali tokom dugog perioda trčanje postalo je mnogo više i drugačije. Kroz njega sam izgradio karakter, upoznao ljude koji su mi postali važni, pokrenuo posao i otkrio sopstvene sposobnosti. U tom smislu, trčanje nije samo navika već velika avantura koja i dalje traje. Zato je danas to važan deo mog ličnog identiteta.
Deo prihoda od startnina namenjen je akciji “Srce na Savi”. Kako je došlo do te saradnje?
“Srce na Savi” je jedna prelepa, ali i urgentna inicijativa koju se trudimo da podržimo što bolje iz više razloga. Pre svega, to je jedinstvena sportska priča u Srbiji koja zaslužuje da opstane. Drugo, u trenutku kada se beogradski Univerzitet suočava sa velikim izazovima svog opstanka, važno je stati uz univerzitetske sportske inicijative. I na kraju, kao lično drag momenat, kratko vreme sam bio član tog kluba i znam da ljudi koji ga vode zaslužuju da klub nastavi da živi. Zato smo odlučili ne samo da doniramo već i da širimo priču o ovoj temi, jer im je sada najvažnije da obezbede svoj opstanak.
Foto: Dino Halilović
Da li smatrate da sportisti i sportske zajednice imaju odgovornost da jedni druge podržavaju?
Apsolutno. Sport se zasniva na zajedništvu, čak i kada je individualan. Ako ne brinemo jedni o drugima, gubimo nešto važno: kontinuitet, istoriju i kulturu sporta. Mislim da je odgovornost svih nas koji vodimo klubove i organizujemo događaje da pomognemo kada možemo i da sportu vratimo bar deo onoga što nam je dao.
Koliko učesnika očekujete ove godine i šta ih, po vašem mišljenju, najviše privlači da trče Resolution Run?
Bili bismo zaista radosni kada bismo ove godine videli oko hiljadu ljudi na startu. Mislim da učesnike najviše privlači osećaj da zajedno započinju godinu na pozitivan, aktivan način. Verujem da ćemo kroz godine koje dolaze postati prava tradicija grada, događaj koji donosi energiju, radost i osećaj pripadnosti.
Kako izgleda sama staza i atmosfera? Možemo li očekivati nešto posebno u odnosu na prethodne godine?
Ove godine prvi put trčimo na Kalemegdanu i nadamo se da će to postati naša stalna lokacija, jer upravo tu postoji najlepši spoj istorijskog i prazničnog duha Beograda. Stazu smo osmislili tako da trkači prođu kroz što veći deo tvrđave. Krivudava je, sa blagim nizbrdicama i uzbrdicama, ali verujem da će učesnici uživati u istoriji, pogledima i atmosferi praznika koja se u ovom delu grada najviše oseća.
Šta je za vas lično “rezolucija” u ovoj godini i kako trčanje pomaže da ostanete dosledni sebi?
Moja rezolucija je da nastavim da radim stvari za koje verujem da su važne zajednicama kojima pripadam i da u tom procesu upoznajem i unapređujem svoju ulogu. Trčanje je vrlo blisko tome. Koliko god možemo trčati sami, mnogo je lepše u grupi, kada zajedno podržavamo jedni druge. Ti su procesi u mom slučaju započeti odavno i moja odluka je da ih čuvam, negujem i ostanem im dosledan.
