Dugo očekivano pismo 2

Bio je četvrtak, pola osam ujutru, Dobrila je sedela za trpezarijskim stolom, ispred nje se nalazio laptop i čekala je da stigne Matin mejl, kao što je i obećao. Fric je dremao na kauču, Profesor filozofije i Kinez Li su se izležavali u svojim vrećama za spavanje ispod stola. Celu noć su proveli više budni nego u snu, a i nemir je bio prisutan, jer je na majici Kineza Lija pisalo ‘Zahvalan sam Bogu jedino na mojim mentalnim bolestima’, dok se na majici Profesora filozofije nalazio natpis ‘Živeli pritisci i unutrašnji nemiri, ta hranljiva materija svakodnevice’. Bilo je sunčano jutro, nebo je bilo vedro, i tada se Dobrila oglasila: „Evo ga!“ Tu je Fric skočio sa kauča i otrčao u kupatilo da obavi nuždu, Kinez Li je istrčao iz svoje vreće i otišao u kuhinju da napravi kafu, Profesor se trgao iz sna i otrčao u spavaću sobu Frica i Dobrile. Onda je iz nje brzo istrčao i rekao: „Nemam pojma zašto sam ovde utrčao.“

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 30. MARTA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS

UZ OVAJ BROJ NA POKLON SE DOBIJA ULTIMATIVNI LUKSUZNI MAGAZIN