Država je na aukciji održanoj 25. novembra 2025. godine realizovala prodaju desetoipogodišnjih državnih obveznica u ukupnom iznosu od 5,98 milijardi dinara.
Ovom transakcijom nastavljeno je zaduživanje države na domaćem tržištu kapitala kroz reotvaranje emisije koja je investitorima prvi put ponuđena krajem januara ove godine.
Obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,10 odsto na godišnjem nivou, što predstavlja blagi pad troškova zaduživanja u odnosu na prethodne aukcije iste hartije od vrednosti.
Silazni trend prinosa i realizacije
Analiza statistike trgovanja ovom emisijom pokazuje jasan trend smanjenja prinosa, ali i oscilacije u interesovanju investitora.
Prilikom prve emisije 23. januara 2025. godine, kada je država prodala obveznice u vrednosti od čak 111,33 milijarde dinara, izvršna stopa iznosila je 5,25 odsto, koliko iznosi i kuponska stopa. Već na aukciji 11. marta stopa je pala na 5,20 odsto, da bi se trend nastavio u maju sa 5,16 odsto, i konačno dostigao 5,10 odsto na novembarskom nadmetanju.
Ukupna vrednost ove emisije državnih hartija od vrednosti iznosi 180 milijardi dinara. Zaključno sa ovom novembarskom aukcijom, država je investitorima uspešno prodala obveznice u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 168,4 milijarde dinara, pri čemu je cena obveznica blago rasla tokom godine prateći pad stope prinosa.
Kako nema zakazanih aukcija do kraja godine, nije plasirano 11,58 milijardi dinara državnog duga.
Investitori „njuše“ povećane rizike
Podaci ukazuju i na značajnu razliku u procentu realizacije. Dok je januarska premijera zabeležila visoku realizaciju od 92,78 odsto ponuđenog obima, kasnije aukcije beleže skromnije rezultate.
U martu je procenat realizacije pao na 36,63 odsto, u maju na 34,38 odsto, dok je na poslednjoj aukciji u novembru realizacija iznosila 34,06 odsto.
Iako je obim aukcije u novembru iznosio 17,56 milijardi dinara, ukupna tražnja je stala na 8,06 milijardi, od čega je prihvaćeno blizu šest milijardi dinara.
„Pad entuzijazma je evidentan, iako realizovana stopa celokupne emisije na prvi pogled nije loša. Čini mi se da tržište percipira povećane fiskalne rizike u svetlu krize oko NIS- a, nesigurne procene rats BDP-a, permamento prisutne političke krize i još uvek postojećeg rizika inflacije“, kaže za Nedeljnik Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities.
Ko su bili kupci?
Kupcima obveznica iz desetipogodišnje emisije država će isplaćivati kupon od 5,25 odsto polugodišnje, svakog 27. januara i 27. jula, sve do datuma dospela 2035. godine.
Na poslednjoj aukciji učestvovalo je osam ponuđača, a podneto je ukupno 26 ponuda.
Kada se pogleda ko je na ovoj aukciji uspešno kupio državne obveznice, najviše prihvaćenih ponuda, ukupno šest, došlo je od investitora koji nastupaju preko kastodi računa.
Reč je o zbirnim računima preko kojih banke čuvaju i upravljaju hartijama od vrednosti za svoje klijente, koji mogu biti investicioni fondovi ili druge finansijske institucije.
Odmah iza njih su „ostala pravna lica“ sa pet prihvaćenih ponuda, dok su građani, koji se sve češće pojavljuju kao ulagači, ostvarili četiri kupovine. Banke, koje su inače tradicionalni kupci državnog duga, ovoga puta su imale tri prihvaćene ponude.
Tagovi
