Najnovija, revidirana fiskalna strategija Vlade Srbije za 2026. godinu donosi značajnu promenu u očekivanjima kada je reč o prihodima od poreza na dodatu vrednost.
Državna kasa će u ovoj godini, prema tom dokumentu, zabeležiti za 54 milijarde dinara (oko 460 miliona evra) manje prihoda od PDV-a nego što je prvobitno planirano.
Ova korekcija, koja predstavlja smanjenje od 5,1 odsto u odnosu na originalni plan.
građani stegli kaiš?
Prihodi od PDV-a za 2025. godinu biće, dakle, manji za 54 milijarde dinara u odnosu na prvobitne planove, a glavni razlog u revidiranoj strategiji navedeno je to da su građani i privreda postali znatno oprezniji sa trošenjem novca usled opšte ekonomske i društvene neizvesnosti.
Ovaj trend smanjene potrošnje i, posledično, slabije naplate PDV-a primećen je krajem 2024. godine i nastavio se tokom ove godine, zbog čega je Vlada bila prinuđena da svoje prvobitne planove prilagodi realnosti.
Kako se navodi u strategiji, „potrošnja zaostaje za rastom dohotka, što ukazuje na povećani oprez domaćinstava i odlaganje potrošnje u uslovima pojačane neizvesnosti“.
U obrazloženju se pominje još jedan faktor koji je mogao da utiče na prihode od PDV – a to je stupanje na snagu uredbe o ograničenju trgovačkih marži 1. septembra, što je početak poslednjeg kvartala 2025. godine.
„Ograničenje trgovačkih marži može kratkoročno sniziti nominalni promet, ali štiti kupovnu moć, podržava dezinflaciju i time stvara bolju osnovu za održiv rast realne potrošnje i stabilniji PDV na srednji rok. Očekujemo da će se ova kretanja u narednom periodu postepeno stabilizovati i preokrenuti, uz očuvan kredibilitet i predvidivost fiskalnog okvira, i pored i dalje prisutne neizvesnosti u okruženju“, stoji u revidiranoj strategiji.
NIS i prihodi u 2026. godini
Kada je reč o planiranim prihodima od PDV-a za narednu godinu, Ministarstvo finansija je daleko optimističnije. U državnoj kasi se za 2026. računa na prihod od PDV u iznosu od 1.084 milijarde dinara.
Ovaj iznos, međutim, predstavlja korekciju naniže za 12,3 milijarde dinara u odnosu na prvobitno planiranu sumu iz juna ove godine. Projekcija za 2026. godinu takođe predviđa značajan nominalni rast u poređenju sa prethodnom, 2025. godinom. Naime, očekuje se da će prihodi od PDV-a biti veći za 82 milijarde dinara.
Tu bi, međutim, mogao da se umeša „faktor NIS“, s obzirom na to da je ova kompanija, za koju su 8. oktobra na snagu stupile sankcije SAD, prošle godine na ime PDV-a u budžet uplatila 33 milijarde dinara (oko 280 miliona evra).
projekcije sa zvezdicom
Ipak, za razliku od predloga budžeta za 2026. godinu, koji je napravljen kao da je rešenje za NIS već pronađeno, u revidiranu fiskalnu strategiju unete su dve napomene.
Prva je da se, u vezi NIS, „traže modaliteti kako da se prevaziđe nastala kriza i umanje posledice koje sankcije donose a da Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa nadležnim institucijama, analizira moguće posledice sankcija i preduzima mere radi ublažavanja efekata na snabdevanje, fiskalne prihode i privrednu aktivnost“.
Druga napomena je opštija ali još indikativnija, pošto se odnosi na izazove sa kojima se suočavaju naftna industrija i proizvodnja osnovnih metala, a koji „stvaraju dodatnu neizvesnost pa bi njihovo brzo prevazilaženje imalo značajan pozitivan uticaj na ukupne privredne izglede“.
„Imajući u vidu navedene faktore, projekcije date u ovom dokumentu, predstavljaju samo jedan od mogućih scenarija, a ekonomska kretanja u narednom periodu mogla bi značajno da odstupe od centralne putanje u zavisnosti od materijalizacije rizika. U takvom okruženju, Vlada nastavlja sa primenom mera usmerenih na očuvanje makroekonomske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede i ublažavanje uticaja spoljnih šokova, pri čemu zadržavanje opadajućeg trenda javnog duga u BDP ostaje glavno sidro fiskalne politike“, zaključuje se u revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2026. godinu.
