Na drugom tasu kantara (iako se oni sa tom formulacijom ne bi složili) nalaze se studenti blokiranih univerziteta širom Srbije, koji na priče o separatizmu odgovaraju porukom „Sretnimo se na Sretenje“. U trenucima nastanka ovog teksta, oni su se već uveliko rastrčali po celoj Srbiji, a svi njihovi putevi vode u Kragujevac – na veliki protest koji će biti simboličan na više nivoa.
Novosadski studenti maratonci su u ponedeljak uveče u Beograd umarširali sa Ustavom Republike Srbije u rukama, a već sutradan su najviši pravni akt u državi poterali put Kragujevca, na proslavu 190. godišnjice Davidovićevog dela čija srž i danas živi kroz ideje studentskih protesta. Usput će, prema planu, maratonci obići i Marićevića jarugu, mesto odakle je sve i krenulo, te zime 1804. godine.
Bešlin dodaje da Dan državnosti Sretenje ima dvostruku simboliku.
„To su sloboda od spoljašnjeg zavojevača koju simboliše početak Prvog srpskog ustanka odnosno borba za stvaranje moderne Srbije u otporu prema Osmanskom carstvu, i druga je unutrašnja sloboda oličena u Sretenjskom ustavu i borbi protiv autoritarne vlasti“, kaže Bešlin. „Poruka koju studenti šalju jeste da ovo društvo mora da bude slobodno, da vladalac mora da bude ograničen i da institucije moraju da deluju u skladu sa Ustavom i da svako mora da uđe u granice Ustava, što današnji vladalac Srbije odbija. U tom smislu je dobro odabran i Kragujevac i Sretenje kao emancipatorska poruka i poruka slobode i zakonitosti.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 683
Tagovi
